Романије - Љубав побјеђује! На подручју сарајевског региона коме припада и Соколац живјели су људи још у каменом добу. Упорна трагања археолога донијела су резултате, потврдила су трагове људског живота из палеолита. Једно од таквих налазишта је пећина у Рудој главици код Трнова ( у Сарајевском крају) у којој су нађени одређени камени предмети које су употребљавали људи. По свој прилици, у пећину су навраћали ловци тог времена и ту се задржавали. Тридесет година касније обављена су истраживања у пећини Подлипе у селу Кадића Брдо, гдје су пронађени остаци живота из старијег каменог доба. Слична је ситуација и са осталим пећинама у сарајевском региону, које, истина, нису довољно истаржене.
Дакле, најстарији период праисторије, у науци познат као камено доба, дијели се на два основна раздобља: старије камено доба – палеолит и млађе камено доба – неолит. У палеолиту човјек је почео да употребљава грубо обрађено камено оруђе. У неолиту човјекова дјелатност је постала разноврснија. Тада су људи усавршили израду каменог оруђа, израђивали су и посуђе и накит од грнчарије високе вриједности. Почели су и да обрађују земљу. Припитомили су и прве животиње.
Из овог напреднијег каменог доба, које се у науци зове – неолитско, на ширем подручју Сарајева, коме припада и Соколац, нађени су остаци на више мјеста, од којих је најпознатије Бутмир, насеље развијено у шумовитој и водом богатој долини Сарајевског поља. Становници Бутмира били су занатлије; израђивали су алат и оружје: сјекире, чекиће, маљеве, длијета, клинове, шила, сврдлове, врхове за стријеле од тврдог камена. Интересантно је да ту није нађен ни један метални предмет. Све је чист камен и иловача, што даје посебну важност Бутмиру јер се у њему развила читава „индустрија каменог оруђа и керамике“.
Бутмирци су били мајстори за обраду камена. Још веће умијеће показали су код грнчарских радова. Орнамензика на грнчарије представљала је праву умјетност, предмети су шарани са много украса и показују савршену технику њихових мајстора. Сматра се да сви земљани предмети нису рађени у Бутмиру већ и у другим мјестима сарајевског региона.
Почеци Бутмирског насеља датирају из трећег миленијума прије нове ере. Бутмирско насеље трајало је неколико стотина година и одједном нестало. Шта је узрок томе, не знамо сигурно, али је могуће да су са сјевера дошли неки ратоборни народи који су их уништили и растјерали. По свој прилици, то се догодило у вријеме када се умјесто камена почео употребљавати бакар.
Сви предуслови за живот у неолиту, на ширем подручју Сокоца су постојали. Ту се могла развијати пољопривреда – сточарство и земљорадња; постојали су добри услови и за лов, али и за израду каменог оруђа и грнчарије. Дакле, све оно чиме се неолитски човјек бавио. Соколац је кроз историју гравитиро сарајевском подручју. То је у ствари , један простор са доста природних богатстава која су увијек била претпоставка за живот људи.
Када је човјек научио да од метала прави оруђе и оружје наступило је ново праистиријско раздобље које ми називамо – бронзано доба. Дакле, ова епоха започиње завршетком каменог доба, односно његовог млађег периода – неолита – око 3.000 година прије нове ере. То је вријеме када је дошло до преласка матријархата у патријархат. У овом периоду развили су се земљорадња , занатство и писменост.
Бронзано доба започело је израдом предмета од бакра да би се затим прешло на бронзу ( легура бакра и калија), а завршава се појавом жељеза (2.000 година прије нове ере). Бронзани предмети нађени су на ширем сарајевском простору, као и у гласиначким громилама некрополама.
Око 2000 година прије нове ере почиње да се појављује жељезо и оно постаје главни материјал за израду оруђа, оружја, накита и других предмета. Тиме започиње тзв жељезно или гвоздено доба које се дијели на старије гвоздено доба, звано Халштат и млађе камено доба, звано – Латенско доба.
Из жељезног доба на простору БиХ нађено је много насеља, а најпознатије је свакако оно на Гласинцу. На једној широкој планинској висоравни налази се огроман број градина и хумки каквих у толиком броју није нашђено нигдје на Балканском полуострву. Ово насеље припада халштатском периоду, а протеже се и кроз латенско доба.
