Обиљежја

ДАН И СЛАВА ОПШТИНЕ (2.АВГУСТ – ИЛИНДАН)

Дан општине је 2.август и тада општина обиљежава Крсну славу Светог пророка Илије (Илиндан). Илинданске свечаности сваке године трају по неколико дана и богате су културним, умјетничким и спортским догађајима. Врхунац славских свечаности ја литургија у цркви Светог пророка Илије у Соколцу, литија кроз град до зграде Административне службе општине Соколац и ломљење славског колача.

Илија или Елаја је био израелски пророк из 9. века п. н. е. Био је родом из Ароноба из града Тесвита. По предању, када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи. У српским пјесмама, Илија решава спор земље и неба о правди и кривди, пошто je неко вријеме боравио на земљи и спознао да je кривда на земљици црној. Илија кажњава људе за њихове грехове, затварајући небо на три године тако да сунце не греје, а киша не пада; шаље богиње. У народним представама, Илија je домаћин грома, муња и кише.

ГРБ ОПШТИНЕ

Симбол општине Соколац има облик штита. Симбол се састоји из три дијела а приказан је у три боје: црвена,плава и бијела.

У горњем дијелу приказане су стијене – планина у бијелој боји (симболизује планину Романију). Испод стијена с лијеве и десне стране налазе се двије тробојке – заставе које падају у благом нагибз једна према другој и спајају се иза централног дијела. Оне представљају гласиначку висораван.

У централном дијелу обојеним плавом бојом, бијелом бојом је приказана црква – Романијска Лазарица, која је уоквирена планинским ножем који представља симбол дрвне индустрије. Поља лијево и десно од цркве дата су у бијелој боји. У пољу лијево од цркве плавом бојом је приказана оморика која симболише шумско богатство на подручју општине. У десном пољу је приказано класје жита плавом бојом, а симболише усјеве жита и других пољопривредних култура које успјевају на подручју општине.

У трећем доњем дијелу обојеним црвеном бојом приказан је бијели крст који симболише да се општина Соколац налази на вјековној српској земљи. Између другог и трећег дијела плавим словима на бијелој подлози исписано је име Соколац у Миросављевој јеванђелској ћирилици.

ПРАВИЛА ЗА УПОТРЕБУ ГРБА И ЗАСТАВЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

Грб се не може употребљавати као робни или услужни жиг, узорак или модел, нити као други знак за обиљежавање роба или услуга.

Грб се не може употребљавати ако је оштећен или је својим изгледом неподобан за употребу. Грб се може само изузетно употријебити као саставни дио других амблема, односно знакова.

Употреба грба у умјетничком стваралаштву и у васпитно-наставне сврхе је слободна, под условом да се не противи јавном поретку, друштвеним и моралним нормама, хералдичкој пракси и традицији и да не руши углед и значај општине Соколац.Еталон грба чува се у Стручној служби Скупштине општине Соколац.

Грб, без посебне дозволе, могу да користе Скупштина Општине, начелник Општине и његов замјеник, предсједник и потпредсједник Скупштине Општине, одјељења и службе Административне службе Општине, а општинске управне организације, јавна предузећа и установе чији је оснивач Општина на начин и по поступку утврђеним Одлуком о употреби грба и заставе општине Соколац. Правна лица и функционери наведени у претходној речници могу се грбом користити само у функцији представљања Општине и њених органа и служби.

Грб се, по правилу, приказује у прописаним емајлима и бојама. Грб се може приказивати и у црно-бијелој транскрипцији, стандардним хералдичким методом, под условом да је приказ у складу са хералдичким и вексиколошким начелима.

Грб се, по правилу, истиче на прилазним путевима на границама подручја Општине.