Географски положај

Општина Соколац се налази у источном дијелу Републике Српске, на широком платоу Гласинца у подножју планине Романије.

Административно граничи са општинама Рогатица, Хан Пијесак, Пале и Стари Град, а сјеверним дијелом граничи са општинама Олово и Илијаш у Федерацији БиХ. Укупна дужина соколачке границе износи око 163 км. Граница са општином Хан Пијесак износи око 41 км, Рогатица 36 км, Пале 36 км, Стари Град-Сарајево 3 км, Илијаш 26 км и са општином Олово око 21 км.

Положај Соколачке општине одређен је географским координатама: 43°50′ (најјужнија тачка јужно од насеља Озерковићи); 44°06′ (најсјевернија тачка је врх Палеж /1.193 мнв./ сјеверно од Горњег Драпнића; 18°32′(најзападнија тачка на Озрену, југозападно од насеља Врховине); 19°01′(најисточнија тачка на Деветаку, шума Букова гора).

Општина Соколац има повољан географски положај, налази се на раскрсници магистралних путева из Сарајева према Србији, Црној Гори, из Србије и Црне Горе према Јадранском мору. Преко општинске територије води магистрални пут Сарајево – Подроманија – Соколац – Зворник – Београд (М19) и пут Подроманија – Рогатица – Вишеград – Ужице (М19.3), као и регионални пут Соколац – Кнежина – Олово.

ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

На подручју општине Соколац има 45 км магистралних путева од чега су путни правци:

• дио М-19 Подроманија – Соколац – Жљебови – Ханић (граница са општином Хан Пијесак) у дужини од 20 км (једним дијелом је саставни дио главне градске улице)
• Дио М-19-3 Смиљева стијена – Подроманија – Иван поље у дужини од 25 км.

Дужина регионалних путева на подручје општине Соколац је 28 км. Регионални пут П-468 Соколац – Кнежина – Ишерић Брдо од чега је 15 км асфалт, а 13 км макадам.

Локални путеви повезују сва насељена мјеста на подручју општине Соколац. Њихова укупна дужина је 334.40 км, од чега је асфалтирано 98.90 км, а макадам 235.50 км.

ЛОГИСТИЧКА ПОВЕЗАНОСТ

Соколац се налази на раскрсници путева који воде ка великим урбаним центрима у БиХ и регији.

Веза са друмском мрежом сусједне Републике Србије остварује се преко граничних прелаза:

• Каракај – међународни гранични прелаз I категорије у друмском саобраћају
• Шепак – међународни гранични прелаз за путнички промет у друмском саобраћају
• Рача – међународни гранични прелаз I категорије у друмском саобраћају

Веза са друмском мрежом Републике Хрватске / Европске Уније остварује се преко граничних прелаза:

• Орашје – Међународни гранични прелаз I категорије у друмском / цестовном саобраћају (промет лица, свих врста робе и превозних средстава). Преко овог граничног прелаза могућ је и промет воћа и поврћа које у складу са  законодавством уговорних страна подлијеже контроли усклађености с тржишним стандардима и утврђивању здравствене исправности приликом превоза преко заједничке државне границе
• Брчко и Шамац – Међународни гранични прелаз И категорије у друмском / цестовном саобраћају

Гранични прелази на државној граници са Републиком Црном Гором:

• Хум и Клобук су међународни гранични прелази I категорије у друмском саобраћају

Извор:

• Одлука о одређивању граничних прелаза у Босни и Херцеговини („Сл. гласник БиХ“, бр. 39 од 22.5.2012.)
• Уговор између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о граничним пријелазима и Споразум између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о пограничном промету (19.6.2013.)

ТУРИСТИЧКИ ПОЛОЖАЈ

Туристички положај подразумјева позиционираност општине Соколац у односу на емитивне центре и главне правце (коридоре) туристичких кретања, те положај општине Соколац у односу на туристичка тржишта и центре туристичке понуде у ширем и непосредном окружењу.

ПОЛОЖАЈ ПРЕМА ГЛАВНИМ ТУРИСТИЧКИМ ПРАВЦИМА

Положај општине Соколац када су у питању туристички правци је веома повољан, јер се налази на раскрсници која у једном правцу води према Сарајеву који је главни град државе, онда према Јахорини, онда нпр. кад је Херцеговина у питању према Београду и Сјеверним дијеловима Балкана и што је најбитније према Јадрану кад се гледају правци од Војводине и Београда… тј. Сјеверног Балкана. Кад је Република Српска у питању Соколац се налази у средњем планинском дјелу Републике Српске који повезује саобраћајно Панонски тј. Сјеверни дио са Херцеговином тј. јужним дјелом Републике Српске.

ПОЛОЖАЈ ПРЕМА ГЛАВНИМ ТУРИСТИЧКИМ ДИСПЕРЗИВИМА

У зони удаљености од 43 км налази се Сарајево главни град Босне и Херцеговине, што има значај за општину Соколац кад је развој туризма у питању. Сарајево је значајно што кроз њега пролазе магистрални путеви из Србије, Црне Горе и Хрватске. У Сарајевском пољу Бутмир, налази се аеродром који омогућује најбржи долазак туриста у Сарајево, а из Сарајева у околна мјеста и даље. Близина Сарајева исто омогућава кориштење жељезничког саобраћаја од нпр. Сарајева ка Београду и Загребу. У једној цјелини можемо рећи да је највећи дисперзив за Соколац, Србија и то највише град Београд, јер велики број људи у љетном периоду или у празничним периодима долазе у Соколац због интерперсоналних мотива.

УДАЉЕНОСТ СОКОЦА ОД ПОЈЕДИНИХ УРБАНИХ ГРАДСКИХ ЦЕНТАРА