Дрвна индустрија има посебан и стратешки значај за општину Соколац. Област шумарства и дрвне индустрије чине веома значајну репроцјелину и представљају један од највећих потенцијала привреде и економије Општине и као таква битан фактор за запошљавање, те задржавање становништва.
Општина располаже са 38.013 ха шума и шумског земљишта. Од укупне количине државне шуме заузимају 94,76%, а приватне 5,24 ха. Залихе свеукупне дрвне масе процјењују се на око 8.482.000 м³, а укупни годишњи запремински прираст свеукупне дрвне масе износи 276.000 м³. Планирани годишњи обим сјеча на подручју Општине задњих година је око 90.000 м³.
Предности општине Соколац у развоју дрвне индустрије:
- Коришћење самообновљиве и просторно расположиве домаће сировине на већем дијелу Општине
- Веома дуга традиција у преради дрвета
- Трајна извозна усмјереност
- Дугорочна тенденција пораста потражње производа свих фаза прераде дрвета
- Могућност високог степена запошљавања у мањим мјестима Општине, гдје је то често и једини извор прихода становника
- Релативно еколошки прихватљива дјелатност
Дугорочни циљ развоја дрвопрерађивачке производње је стварање одрживог и економски ефикасног сектора дрвне индустрије, који ће бити конкурентан на европском и свјетском тржишту и тиме доприносити развоју привреде, унапређењу сектора шумарства и заштити животне средине у Општини. Да би се постигао дугорочни циљ неопходно је остварити специфичне циљеве:
- Промијенити постојећу индустријску структуру у сектору у корист финалне производње и извоза финалних производа
- Повећати учешће финалних производа на извозном и домаћем тржишту а потом радити на повећању њихове конкурентности
- Повећати запосленост
- Осигурати задржавање становништва на територији Општине
Ово је конкурентски сектор у којем ради највећи број запослених у општини (око 1.000 запослених). У општини су развијени дрвопрерађивачки капацитети, нпр. фирма Нова Романија а.д. Соколац коју је под закуп узела фирма инвеститор La Costa из Перуђе, Италија и кренула са дијелом производње. Затим домаћи инвеститори који су уложили у дрвопрерађивачке капацитете по неколико милиона КМ (неки и 10 мил КМ), производе квалитетан производ већином за извоз.У овом сектору у Сокоцу постоје полупроизводи и финални производи и то: врата, лијепљени елементи, бродски патос, ламперија, столови, баштенске гарнитуре, прозори итд.
У задње 2 године су отворене 3 фабрике за производњу пелета са цца 150.000 т производње од отпада дрвета на годишњем нивоу.
У Републици Српској 2015. године од дрвне масе произведено је 597 545 м³, такође је произведено 10.570 комада прозора од дрвета и 29.056 дрвених врата, 43.415 т брикета, 117.754 т пелета и 754.319 м² паркета.
Дрво и шуме треба ставити на располагање локалној заједници да она може контролисати располагање природних ресурса. Кад је у питању кориштење природних ресурса, нпр. дрво и шуме, општина Соколац нема утицаја на то. Према Закону свега 10% реализације шуме и дрвета са територије локалне заједнице припада локалној заједници, стога Соколац има намјеру да се што више одрезаног дрвета преради у финални производ на подручју општине и да то раде локална предузећа. То ограничавају и јавне набавке.
БиХ је потписница ЕУ повеље о локалној управи, та Повеља гарантује локалним заједницама да располажу природним ресурсима на својој територији. Начелник поднио упите надлежним и управни спор против одређених институција за коректну имплементацију ове Повеље у БиХ.
ПОСЛОВНА МОГУЋНОСТ: ПРОИЗВОДИ ОД ДРВЕТА
Као један од производа који би могао бити занимљив, са становишта индустрије Општине, се могу означити плоче иверице, плоче са усмјереним влакнима (ОСБ) и сличне плоче (нпр. wафер плоче) од дрвета и од осталих дрвенастих материјала, неагломерисане или агломерисане смолама или осталим органским везивним материјалима. На територији БиХ, тренутно, не постоји привредно друштво које се бави производњом било какве иверице.
Покретање производње дрвених жељезничких или трамвајских прагова, од стране неког произвођача, који има сједиште на територији Општине, имало би смисла обзиром на потребе тржишта Републике Српске односно БиХ, те друге индикаторе који говоре да потражња за овим производом на европском тржишту расте. Неке од предности дрвених над бетонским жељезничким праговима су: приликом производње цемента се стварају огромне количине ЦО2 док дрвени праг долази из обновљивог извора, т.ј. дрвета. Дрвени праг се обавезно ставља близу насеља јер ниво буке који производи воз који пролази преко дрвених прагова је мањи за око 30% него код употребе бетонских жељезничких прагова.
ДРВНИ ОТПАД
Поред развоја дрвопрерађивачког сектора на територији Општине посебна пажња се усмјерава према својеврсном заокруживању процеса, односно искоришћењу шумског отпада, отпада дрвне индустрије те нискоквалитетног дрвета.
Дрвни отпад, условно говорећи Општине, се искориштава и данас. Дио дрвног отпада се искориштава у приватним сушанама привредних друштава дрвопрерађивачког сектора Општине, а дио се користи за добијање топлотне енергије у ЈП „Нова топлана“ Соколац. Данас у свијету постоје технологије како што су термовалоризатори односно когенератори које су више намјенске.
Закон не предвиђа давање подстицаја за производњу топлотне енергије у термовалоризаторским/когенераторским постројењима већ само подстицање производње електричне енергије у истима. Законом је омогућено покретање, когенерацијских постројења до 250 КWе без концесија, док ће за постројења преко 250 КWе бити потребна концесија.
Почетком 2011. године, на технолошком форуму одржаном у склопу скупа о будућности енергије (WFES – World Future Energy Summit) у Абу Дабију најављен је пораст свјетске потражње за енергијом и од 25% до 2030. године. На истом Форуму је истакнуто је да је раст економије односно раст популације уско везан за раст потражње за енергијом – посебно чистом/зеленом енергијом.
Општина Соколац тежи модерном друштву и развијеној економији што је истовремено пут придруживања и прикључивања Европској унији тако да су директиве донесене од стране Европског парламента, иако још нисмо чланица Европске уније, врло битне за усмјеравање развоја Општине у правцу који је компатибилан стремљењима Европске уније.
Европски парламент донио директиве које омогућавају провођење енергетске политике која има за циљ да се до 2020. године у Европској унији смањи потрошња енергије за 20%, смањи емисија стакленичких гасова за 20%, и да од укупно потрошене енергије 20% буде енергија добијена из обновљивих извора. Европски парламент и Вијеће донијели су двије директиве у којима су државама чланицама дате мјере и смјернице за кориштење когенерације и обновљивих извора енергије, а то су: Директива 2004/8/ЕЗ од 11. фебруара 2004., и Директива 2009/28/ЕЗ од 23. април 2009. године.
Референца: Програм коришћења шумске биомасе из шума Републике Српске, јун 2013. године, реализатор ЈПШ Шуме РС а.д. Соколац и Истраживачко-развојни центар у Бања Луци