Фото: Свјетлана Рајић

Укупна површина шума и шумског земљишта Републике Српске, према подацима Катастра шума и шумског земљишта, износи 1.282.412 хектара или 51,7 одсто од укупне површине Републике Српске, а на једног становника Српске отпада око 0,7 одсто хектара шумом обраслог шумског земљишта.

Шумовитост у Федерацији БиХ износи 57 одсто, у Хрватској 43 одсто, а у Србији 29 одсто.

Површина шума у својини Републике Српске од шумског фонда износи 982.893 хектара или 77 одсто, а приватних шума без шумског земљишта 281.965 хектара или 22 одсто, док на површине узурпираних шума и шумског земљишта отпада 17.554 хектара или један одсто, подаци су Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

Из Министарства истичу за Срну поводом 21. марта – Свјетског дана шума – да највеће учешће у укупном шумском фонду Српске има категорија високих шума 50,2 одсто, док категорија изданачких шума има учешће од 27,6 одсто.

ОЧУВАН ШУМСКИ ЕКОСИСТЕМ У СРПСКОЈ

Значајно учешће високих шума са природном обновом, као економски и еколошки највриједнијем шумском ресурсу указује на очуваност шумских екосистема у Српској, као и на одговоран приступ сектора шумарства у газдовању шумским ресурсом кроз дужи период на овом простору.

Из Министарства наводе да су заштићена подручја природе у Српској у највећој мјери шумски екосистеми, као што су национални паркови „Козара“, „Сутјеска“, „Дрина“ и други, као и да се Српска поноси са своје три прашуме – Перућица, Јањ и Лом, те да се у посљедње вријеме посвећује значајна пажња издвајању заштитних шума и шума посебне намјене, прије свега за потребе туризма и рекреације.

ЛАНИ ПОШУМЉЕНО 476 ХЕКТАРА

Ради повећања површина под шумама у 2020. години пошумљена је 476 хектара, наводе у Министарству.

Изградњом „Центра за сјеменско-расадничку производњу“ у Добоју обезбиједили су се услови за дугорочну и стабилну производњу сјемена и садног материјала шумског дрвећа, воћкарица, хортикултурних и медоносних врста.

– Подизање овог центра представља савремен корак према развијеном шумарству Европске уније, као и основу на коју се могу надограђивати модерни системи и технологије осталих области савременог шумарства – наводе у Министарству.

Неопходно је перманентно подстицање шумарства ка повећању шумског фонда, јер се тиме, осим очигледног улагања у привредни ресурс, врши улагање и у смислу свих других функција, социјалних и заштитних које шума пружа.

КРЧЕЊЕ ШУМА – ПРОБЛЕМ

У свијету се 21. март обиљежава као Свјетски дан шума, који је установљен 1971. године да би се указало на значај шума и истакле бројне користи које од њих има човјечанство.

Идеја за обиљежавање Свјетског дана шума настала је на сједници Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације када је одлучено да то буде 21. март, као дан јесење равнодневнице на јужној, односно прољећне на сјеверној хемисфери.

Ову идеју касније је подржала и УН организација за храну и пољопривреду /ФАО/, вјерујући да обиљежавање овог датума може допринијети повећању свијести о потреби очувања шума и шумских екосистема.

Шуме доприносе равнотежи кисеоника, угљен диоксида и влажности ваздуха, штите ријечне сливове, који испоручују 75 одсто слатководних вода широм свијета и представљају најсложеније екосистеме на земљи, који чува око 80 одсто биолошке разноликости.

Шума је некад прекривала готово двије трећине копна, али до данас је више од половине тог богатства уништено претјераном сјечом. Оне су се вијековима немилосрдно крчиле да би се створио простор за нова насеља, пољопривредне површине, фабрике и саобраћајнице.

Људи су одувијек везани уз шуме, а великом броју њих оне пружају дом или осигуравају средства за живот.

У новије вријеме све се више говори о важности шума у социјалном смислу, општекорисним функцијама шума и њиховој важности за здравље људи.

Осим привредног и економског значаја, далеко је већи значај који шуме пружају кроз своје општекорисне функције, а које се огледају у утицају шума на остваривање повољног режима вода, спречавање ерозије земљишта, повећање квалитета питке воде, производњу кисеоника, стварање повољних услова за туризам, рекреацију, те утицају на љепоту пејзажа, стварању повољних услова за лијечење, опоравак, одмор и рекреацију, за развој туризма и ловства и многе друге користи.

– И упркос свим непроцјењивим еколошким, привредним, друштвеним и здравственим користима, човјек уништава те исте шуме без којих не може живјети, а крчење је и даље озбиљан проблем у цијелом свијету – навели су у Министарству.

За разлику од свих претходних година, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске наводи да, због актуелне ситуације изазване вирусом корона, неће бити у могућности да поводом Свјетског дана шума организује активности ради подизања свијести о значају шума.