Није се данас у Паризу, после сусрета Емануела Макрона и Александра Вучића чуло шта може да буде садржај будућег договора Београда и Приштине. Али, најважнија заједничка порука председника Француске и Србије је да је потребно – иновативно решење за будућност Косова.
Иновативна решења једина су могућа за питање Косова и Метохије, оценио је Макрон током разговора са Вучићем који се и сам заложио за такво решење које би водило до компромиса.
Иновативно решење за Косово
После сусрета Вучић није открио о каквим се конкретним предлозима ради, али је оценио да је кључно да Приштина схвати да не може да добије било шта са списка жеља, већ да мора да се разговара да би се постигао политички компромис.
„Председник Макрон има велике амбиције, перфектно познаје геополитику, за разлику од других није страшљив у проналажењу иновативних решења, било би добро када би имао више слободе у тој врсти политичког договора“ рекао је Вучић након састанка.
Историчар др Станислав Сретеновић из Института за савремену историју каже да тих иновативних решења још нема у стварној политици, јер Француска признаје једнострано проглашену независност Косова. Он не очекује да Макронова најављена иновативна решења буду радикално нова у самој политици.
„Верујем да се ова терминологија углавном односи на нека практична решења на терену која би вероватно имала тенденцију да се траже конкретна решења у доброј управи, у остварењима конкретних пројеката у области економије или културе, а све то у оквиру неких интегративних процеса који ће можда овог пута бити понуђени Србији и Косову и Метохији по убрзаној методологији“, каже Сретеновић.
Симболички нерешен резултат
Он очекује да ће се, какво год иновативно решење буде примењено, вероватно радити о некој врсти симболичког нерешеног резултата, уз подршку да се крене са конкретним решењима односа на терену.
„Сигурно је да овај термин носи са собом и неку врсту жеље француског председника да симболички преотме тај идеолошки капитал иновативности и динамике који су до сада држале Сједињене Америчке Државе. Макрон жели да покаже покретачки дух, нову снагу Европе која ће покренути ситуацију са нулте тачке, као што су то Американци успели када су албанску страну натерали да одустане од блокаде, од такси на српску робу“, оцењује Сретеновић.
Обамино и Бајденово “чедо”
Историчар Драгомир Анђелковић каже да треба имати у виду да је Емануел Макрон, како каже, Обамино чедо и има јако блиске одосе са његовим људима који сада окружују новог америчког председника. Он подсећа да Макрон има и солидне односе са Џо Бајденом, а то, како каже, у овом тренутку уопште није лоше по Србију.
„Макрон може да нам буде једна врста линка ка америчкој администрацији, он ипак има више разумевања за наше проблеме око Косова, неколико пута се изјаснио у прилог решења које би задовољило и нас, те може да буде неко ко би нам побољшао контакте са новом америчком администрацијом. Ипак, не мислим да ће Макрон у потпуности следити америчку линију, можда ће чак и допринети да она у неким сегментима буде редефинисана, да се уважи и наше мишљење, јер без нашег попуштања нема решења“, каже Анђелковић.
Упитан да ли Француска постаје главни играч у преговорима о будућности Косова и Метохије, да ли Макронов позив Вучићу и најава иновативних решења значи да Немачка остаје по страни, Сретеновић каже да је у Европи почео процес утркивања за нову расподелу моћи унутар трансатлантског савезништва, па можда можемо да говоримо о процесу у коме Европа жели да преотме утисак да је Америка, посебно са Трампом на челу, давала ритам решењима на Балкану.
„Та симболичка конкуренција неће довести до битних удаљавања између француско – немачког пара који је стуб и окосница Европске уније. Француска политика ће вероватно ићи ка неким комплементарним решењима у заједници са Немачком. Француска никада неће жртвовати своје односе са Немачком зарад неког трећег питања, које је при том перципирано као мање битно“, оцењује саговорник Спутњика из Института за савремену историју.
Немачка губи примат
С друге стране Драгомир Анђелковић сматра да Немачка ипак губи примат у вођењу преговора између Београда и Приштине, али наглaшава да то у овом тренутку уопште није важно.
„Битно је то што Немачка никад није показала било какву спремност да одступи од по нас најнеповољнијег решења, док је с друге стране Француска давала сигнале да тако нешто може да прихвати. Тако да, Француска је повољнија позиција за нас. Може и да се одрази на амерички став, та да нам се можда нешто и понуди. Да ли ће тако бити или не, видећемо“, каже Анђелковић.
„Немачка никад није показала било какву спремност да одступи од по нас најнеповољнијег решења, док је Француска давала сигнале да тако нешто може да прихвати“, каже Анђелковић.
После сусрета у Паризу Вучић је изјавио да очекује даље јачање билатералних односа, али и озбиљну подршку Француске на путу европских интеграција Србије.
Шанса у билатералним везама
Сретеновић каже да у осврту на овај сусрет велику пажњу треба посветити управо разговорима о билатералним односима, јер је то поље на коме треба очекивати конкретне резултате.
„Оно што разликује Француску и Немачку на југоистоку Европе, а посебно у односу према Србији, то је перцепција Француске код већине Срба као традиционалне, савезничке, блиске и добронамерне земље. То је интелектуални капитал који Србија поседује у Француској, који су председник Вучић и актуелна српска политика препознали. Зато ми се чини да је акценат у овим разговорима ипак стављен на трећу тачку, а то су билатерални односи, где ће сигурно доћи до развоја и даљег продубљивања у области образовања, културе, економије, инвестиција“, каже Сретеновић.
Он додаје да и по питању евроинтеграција такође мођемо очекивати конкретна решења, посебно због новог приступа отварању поглавља који је предложио управо Макрон.
Једначина са пуно непознатих
Сретеновић подсећа да франуцка дипломатија жели да покрене ово питање због почетка председавања ЕУ 2022. године, како би себи приписала поен, а евроинтеграције нас поново враћају на кључно питање договора са Приштином.
„На пролеће ћемо знати какве ће ингеренције имати Мирослав Лајчак као преговарач Европске уније, а друго је питање ко ће добити изборе у Приштини. Тамо је ситуација тренутно политички блокирана, спремају се избори, није сигурно ко ће од две групације добити, Куртијева или Харадинајева. ЕУ, Француска и Немачка свакако ће у тој политичкој борби на Косову играти на карту Куртија. Да ли ће то ићи у прилог решавању проблема између Србије и самопроглашеног Косова, то ћемо видети“, каже Сретеновић на крају разговора за Спутњик.
