Мимика дјетета може, већ у првим данима његовог живота, да открије многе ствари везане за здравље организма и нервног система.

Мимика је облик изражавања емоција помоћу мишића лица, а самим тим и помоћно средство комуникације међу људима. По правилу се свако дијете рађа са функционалном мимиком, али она није толико изражена у првим мјесецима дјететовог живота.

Дијете може да отвара и затвара очи, може да се мршти, да подиже обрве, да отвара уста, зијева, да се несвјесно смије и одређено вријеме може да фиксира поглед у неком смјеру. У стању потпуног спокоја и задовољства, лице новорођенчета рођеног у термину, најчешће је смирено, а свако незадовољство дијете показује гримасама током плакања.

Важност комуникације с дјететом

Све док централни нервни систем не усаврши своје функције, мимику лица дјетета покретаће нескладни, примитивни рефлекси. Како се нервни систем буде развијао, урођени рефлекси ће се полако губити, а замијениће их искуства која науче из околине. Обично тај процес започне између 2. и 4. мјесеца, кад се појављује прва свјесна бебина мимика. Прву комуникацију и мимику дијете ће научити из своје блиске околине, из контаката са родитељима, баком, деком, браћом или сестрама. Беба ће уз помоћ емоција, додира и говора (звукова) почети да реагује свјесно и да усавршава мимику.

Изрази лица новорођенчета

Некада маме знају да се забрину гледајући лице своје бебе. Најчешће су то безазлене ствари и ситнице, али уколико желите да разумијете шта беба својом мимиком жели да вам каже, почните више да обраћате пажњу на њене гримасе и почните да развијате бољу комуникацију са дјететом.

Бебине реакције и мимика морају да буду симетричне на обје стране лица. Уколико примијетите да беба док плаче једну обрву подиже, једну страну уста или образ такође, то је сигуран знак да морате да одведете дијете код љекара на преглед.

Како изгледају здраве очи?

Код здравог дјетета рођеног у термину очи су јасне, рожњаче су прозрачне, шаренице округле и беба их једнако промјера, а беоњаче имају лагани плавкасто-сиви одсјај. Многа тек рођена дјеца имају отечене капке, али се то након неколико дана повлачи.

Уколико се очи зацрвене, капци и подочњаци поново почну да отичу или из очију почне да цури секрет, најбоље би било да се посавјетујете са педијатром. Такви симптоми упућују на бактеријске или вирусне инфекције.

Шта све може да вас збуњује у вези са мимиком беба?

– Нистагмус: То предстваља неконтролисано ритмично помјерање ока, било да је оно хоризонтално или вертикално. Код ове појаве дијете не може да фиксира поглед у једну тачку, што за посљедицу има проблем са застојем у развоју ока. Наиме, дјеца се по правилу рађају с неизоштреним видом, не виде јасно предмете те их и не фокусирају. Ипак, око првог мјесеца живота беба би већ требало да погледом прати играчку и да фиксира поглед на њу. Узрок сталног нистагмуса или оног који се појављује повремено (и траје 20 секунди) може бити урођени проблем у централном нервном систему, посљедица порођајне трауме или болести ока.

– Птоза капка: Ријеч је о поремећају при којем се дјететови капци не отварају у потпуности. Узроци те појаве могу бити бројни: од поремећаја у вези са живцима и мишићима ока, губитка функције мишића који покрећу око због порођајних траума, до урођених аномалија ока и слично. У оваквој ситуацији потребан је хирушки захват, чија хитност зависи од струпња птозе. Уколико капак прекрива зеницу, то нарушава функцију вида, што може узроковати развој разрокости. У тој је ситуацији потребна операција. У супротном, ако се око и вид не нарушавају, тада се операција може и одложити.

– Лагофталмус: То је немогућност потпуног затварања капка, односно ока. Узроци настанка су различити, али најчешће је ријеч о порођајним траумама при којим је дошло до оштећења живца лица (нервус фациалис) или главног живца ока. Посљедице могу бити сувоћа и дистрофија рожњаче.

– Бебина уста: Понекад гримасе уста могу забринути родитеље. Како најбоље реаговати када дијете покуша да сиса свој језик? Често је то дио нормалног истраживања сопственог тијела, усне дупље, језика и усана. Веће бебе могу језиком да изражавају емоције, жеље или да позивају на комуникацију. Ипак уколико дијете константно нешто ради језиком, чак и док мирује, то може указивати на гљивице у његовој усној шупљини или поремећаје у раду штитне жлијезде. Обратите се педијатру.

– Трескање подбратка или удова: До неартикулисаног помјерања браде или удова долази због незрелости нервног центра и живаца који су задужени за покрет или пак повећање количине адреналина у крви дјетета због стреса приликом порођаја. Уколико се ова појава јави касније, око трећег мјесеца живота (и касније), то је већ аларм за узбуну и треба се обратити љекару.

Постоји још много појава и необичних гримаса код дјеце које изазивају забринутост родитеља. Већина ових сигнала представљају пролазну фазу и нормалан процес развоја. Ипак, не треба их занемаривати и треба водити рачуна да до проблема не дође. Веома је важно, уколико било шта сумњиво примијетите, да се обратите љекару, јер ће вам он дати најбоље смјернице и упуте.