Европска комисија донијела је одлуку да за опоравак од ковида за 2021. годину, као и за сузбијање посљедица климатских промјена земљама које нису дио ЕУ достави додатне 1,4 милијарде евра, од чега је 28 милиона намијењено земљама западног Балкана.
Како су саопштили, то је за 60 одсто више од новца који је био предвиђен првобитним планом.
Подсјећања ради, прошле године су за опоравак од ковида земљама западног Балкана одобрене укупно 3,3 милијарде евра, од чега је за БиХ предвиђено око 330 милиона евра.
Од тога, 80,5 милиона евра су грантови, а 250 милиона евра повољни кредити, од чега ће прва половина бити исплаћена одмах, а друга половина након спровођења реформи. Од грантова, седам милиона евра намијењено је за помоћ здравственом сектору у опреми, апаратима за дисање, приборима за тестирање и другим потрепштинама.
Како је саопштено, Јанез Ленарчич, европски комесар за кризни менаџмент, саопштио је да је овај новац потребан како би се помогло свим земљама којима је помоћ потребна.
– Са овим повећаним буџетом ЕУ ће бити у могућности да широм свијета игра водећу улогу при савладавању надолазећих и тренутних криза. Хуманитарна помоћ, прије свега, има за циљ спасавање живота. Раздор између онога што смо могли понудити и растућих потреба је у 2021. години све већи. Како нико не би био остављен по страни, потребно нам је више међународних партнера. Не смијемо заборавити да је у рјешавању глобалних проблема насталих усљед ковида потребна глобална реакција – нагласио је он.
Из Делегације ЕУ је „Независним“ речено да је у оквиру седам милиона за здравство у БиХ подијељена знатна количина висококвалитетне медицинске опреме набављене према стандардима ЕУ, а на основу потреба које су исказали надлежни у области здравствене заштите у БиХ.
До сада је, како су нам рекли, достављено 9.000 комплета за екстракцију РНК, 4.451.000 комада разне личне заштитне опреме, 64 респиратора, десет рендген апарата, девет машина за анестезију с респираторима, 20 преносивих ултразвучних апарата, 40 монитора за пацијенте с ЕКГ-ом, 2.000 пулсних оксиметара, два апарата за екстракцију РНК, шест ПЦР справа, те десет тријажних контејнера.
Даље, како су истакли, Заједнички истраживачки центар у Белгији донирао је 40.000 јединица контролног материјала за тестирање, а покривени су трошкови лета у износу од 135.000 евра за испоруку медицинске опреме коју је донирала компанија „Виолета“.
– Кроз Споразум о заједничким јавним набавкама с државама чланицама ЕУ који је БиХ потписала након избијања кризе, БиХ такође има бољи приступ хитно потребним медицинским противмјерама по најконкурентнијим тржишним цијенама. Помоћ је пружена и кроз Механизам цивилне заштите ЕУ. Кроз активирање овог механизма, Словенија и Аустрија су дале свој додатни допринос помоћи БиХ – рекли су нам они.
Што се тиче осталих региона, како је саопштено, за Африку је издвојено пола милијарде евра, Блиски исток и Турску 385 милиона евра, а 180 милиона евра за Латинску Америку. Како су нагласили, ЕУ је од 1992. године до данас помоћ упућивала у више од 110 земаља.
Што се тиче 3,3 милијарде евра за западни Балкан, осим БиХ, Црној Гори је додијељено три милиона евра грантова за здравство, 50 милиона осталих грантова за помоћ привреди и 60 милиона евра повољних кредита. Србија је добила 15 милиона за здравство и 78,4 милиона евра грантова за остале потребе. Србија није тражила макрофинансијску помоћ од ЕУ. На Косово је достављено 78,4 милиона евра грантова и одобрено је 93,4 милиона евра макрофинансијске помоћи.
Сјеверној Македонији достављено је четири милиона евра помоћи за здравство, 62 милиона евра осталих грантова и 160 милиона евра макрофинансијске помоћи.
Осим ових средстава, кроз инвестициони фонд за западни Балкан ће за период од наредних седам година бити обезбијеђено девет милијарди евра у грантовима за инфраструктурне пројекте, а вјерује се да ће бити генерисано још најмање 25 милијарди евра кроз јавно-приватно партнерство.
Ова средства би била искориштена за сузбијање климатских промјена кроз замјену прљавих извора енергије чистим, изградњу саобраћајница, јачање демократских институција и реформе.
Како су писале „Независне“, услов за повлачење ових средстава ће бити реформе, превасходно у измјени Закона о јавним набавкама како би се омогућило равноправно учешће свим компанијама на тендерима који ће бити расписивани.
Дио помоћи ЕУ за БиХ:
– 9.000 комплета за екстракцију РНК
– 4.451.000 комада разне личне заштитне опреме
– 64 респиратора
– десет рендген апарата
– девет машина за анестезију с респираторима
– 20 преносивих ултразвучних апарата
– 40 монитора за пацијенте с ЕКГ-ом
– 2.000 пулсних оксиметара
– Два апарата за екстракцију РНК
– Шест ПЦР справа
– Десет тријажних контејнера
