Српска, Руска, Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, које поштују јулијански календар, у поноћ су дочекале Нову годину.
Ове цркве 14. јануара, односно 1. јануара по јулијанском календару, обиљежавају два велика хришћанска празника – Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог.
У поноћ су у православним храмовима служени молебани за успјешну и благословену Нову годину.
Занимљиво је да традиција обиљежавања јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској /Алтер Силвестер/, као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској.
Јулијански календар је увео римски император Јулије Цезар 45. године прије нове ере и користио се у цијелој Европи до 16. вијека, када је почео постепени прелазак поједних држава на Грегоријански календар.
На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар као званичан.
Творац календара је грчки астроном Сосиген, на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.
