“Зашто, Боже”, понављали су неутјешно бројни присутни сузних очију, скрхани бољу. Посушје не памти такав испраћај. Оба попут двије најтужније репризе. На хиљаде вршњака и чланова родбине на посљедњи испраћај дошло је јуче Мирели и Стјепану. До прије неколико дана сањали су како ће закорачити у свијет “одраслих”, а данас су сви ронили сузе за њима не вјерујући да их више нема, пише Вечерњи лист.

Свету мису и погреб предводио је генерални викар мостарско-дувањске бискупије дон Жељко Мајић.

“Богу се свидјело да позове наше младе душе, да убере најљепше цвјетове Херцеговине и премјести их у своју небеску башту. Одговоре зашто никада нећемо добити”, рекао је дон Жељко. Додао је да је цијела Херцеговина у петак уронила у тугу.

А како ће тек данас бити тужно Ракитно, мало мјесто у подножју Чврснице испод Парка природе Блидиње? Отуда је чак шесторо младих заувијек заспало у викендици у мјесту Трибистово, највјероватније омамљено гасом из агрегата који је производио електричну енергију. Сви 20-годишњаци: Иван Миличевић, Стипо Ромић, Жана Павковић, Миа Солдо, Стипе Павковић и Марија Павковић. Погреб и мису ће предводити мостарско-дувањски бискуп монс. Петар Палић. Прије тога у том ће се мјесту одржати средишња комеморација за преминуле.

Младић који је те кобне вечери био с њима све до раних сати у првом дану године, али је ипак одлучио да кући оде нешто раније, и данас је био у шоку. Његов отац замолио је да га новинари “поштеде” питања. Тек је успио да проговори:

“Бог и планина су га спасили”, рекао је он.

Наиме, тај је младић нешто раније напустио викендицу у којој су његови пријатељи остали на прослави Нове године. Морао је да ради на стази и припреми снијег за скијаше на Блидињу. Још један момак из кобне викендице тога јутра је такође требао да крене са њим, али је он у задњи час ипак одлучио да ће преспавати.

Бројни људи емотивно су се од њих опраштали, а једно од писама која су изазвала највише реакција било је оно разредне Зоране Бешлић. “Шта написати дрхтавих руку, како срце скупити у дланове кад пуца у милион комадића? Како изрећи ријечи утјехе кад ти је грло стегнуто, а јежиш се од саме помисли на то што се догодило? Осам младих живота отишло је у неповрат. Ко би рекао кад смо радили Јесењина да ћу управо вама рећи: “Довиђења, драги, довиђења”, написала је између осталог Зорана.

Власти још увијек раде на расвјетљавању овога несрећног догађаја. Познато је да је, уз младића који је отишао да ради, кобну викендицу око 04.00 сата на Трибистову напустила група младића и девојака. Отишли су на спавање у сусједној викендици.

Недуго након тога престала је телефонска комуникација страдалих с родбином и пријатељима. Родитељи су првог дана Нове године безуспјешно покушавали у јутарњим сатима ступити у контакт с дјецом. Након тога је један од комшија насилно отворио прозор и угледао стравичан призор.

Начелник полиције Жупаније западнохерцеговачке Милан Галић изјавио је да све упућује на несрећан случај.

“Викендица није изнајмљена него уступљена. Они су са собом према информацијама којима ми располажемо донијели тај агрегат. Ту се највјероватније радило о несрећном сплету околности”, рекао је Галић.

Појаснио је да је у помоћној просторији у којој се налазио агрегат био одшкринут прозор па је дим улазио кроз њега у дио викендице у којој су се налази млади. Очекује се и окончање токсиколошких налаза који ће са сигурношћу потврдити је ли агрегат узрок њихова гушења.