Већина људи нашла се под великим ударом стреса ове године.
Од медитације до шетње у природи, ако ништа друго, 2020. нас је научила неке одличне методе ношења са стресом које ће нам засигурно користити и у 2021.
Боравак у природи
Психолози одавно препоручују свјеж ваздух, тјелесну вјежбу и кретање као сјајне алате борбе против анксиозности, а ове године се показало колико нам боравак у природи треба да бисмо задржали здрав разум. За вријеме карантина, ограниченог кретања и немогућности нормалног социјализовања окретали смо се шумама и вањским активностима које уједно смирују наш ум, повезују нас с природом и пружају нам осјећај слободе. Од овог прољећа дефинитивно сваки слободни тренутак користимо за одлазак у зеленило – ништа нас не враћа спокоју као звукови лишћа, мора или пак цвркута птица.
Медитација
Медитација је духовна вјежба у којој медитант своју пажњу систематично и плански усмјерава према одређеном садржају. Методе и циљеви контемплативних пракси врло су различити. У традиционалним религијским оквирима зависе од филозофијског залеђа неке групе, но данас медитацијске методе све више користимо у терапијске сврхе. Истраживања показују да контролисано и свјесно дисање и фокусирање имају благотворан учинак на наше ментално стање и смањују депресивна стања. Дефинитивно треба медитирати, што нам друго преостаје у овим изазовним временима?
Слушање класичне и умирујуће музике
Познато је да класична музика сјајно дјелује на људске когнитивне функције, а ове је године по статистикама YоуТубе-а и Спотифyја била слушанија него икад. Доказ је то да класична, умирујућа музика смирује наш ум и опушта тијело и поспјешује осјећај спокоја. Уз класичну, посебно је популарно било слушати и духовну источњачку музику, напјеве будуистичких мантри и вербалне медитације. С обзиром да смо се увјерили у учинковитост свакодневног слушања овакве музике, наставићемо с праксом бољег упознавања тог музичког свијета и сљедећих година.
Уживање у кувању
Психологија тврди да је кување једно од креативнијих и кориснијих вјештина које можемо вјежбати у сигурности свог дома, а уједно подиже и висине серотонина и ендорфина у нашем мозгу, чинећи нас сретнијима. Као никад прије нисмо пекли хлљебове, колаче, посластице, испробавали нове егзотичне рецепте и веселили се набавци домаћих производа – 2020. нас је одлучила да је за наше ментално здравље сјајно кувати и на томе смо јој захвални.
„Скидање“ с друштвених мрежа
Иако нам је у 2020. било јако битно свакодневно пратити вијести и информирати се о епидемиолошкој ситуацији, научили смо и како је битно филтрирати садржај информативних емисија као и друштвених мрежа. За психичко се здравље показало како је битно окружити се само позитивом, а не стално се хранити негативним вијестима или особама које нас не инспиришу. Зато су многи кренули с процесом „скидања“ с друштвених мрежа, ограничавања времена проведеног за компјутерима и мобилнима и почели више живјети у оном стварном свијету, а не само виртуелном.
