Друштвене игре одолевају притиску новог времена и нових технологија. То сте могли да видите ако сте ових дана, случајно, читали писма упућена Деда Мразу.

И док део родитеља жури да своју децу усрећи новим конзолама за видео-игре, они мудрији радије бирају класичне играчке које буде машту и инспиришу на слободну игру, књиге и друштвене игре.

Како изабрати друштвену игру и није неко нарочито тешко питање. Већина деце млађег узраста уживаће у играма које пре свега захтевају брзину и спретност, као и у оним где се покушава избећи нека невоља. За њих, то је врхунац забаве и раста адреналина, а као шлаг на торту дође време проведено с родитељима.

На списку за Деда Мраза моје деце нашле су се три друштвене игре: Твистер, Ками Камелеон и Чувар Гицко. Ова последња заправо је прва на листи јер им делује страшно забавно.

То је, у ствари, прасенце које дрема поред фрижидера пуног хране, након што се најело. То што је сито, наравно, не значи да је спремно да сву преосталу храну с неким подели (уосталом, какво би то онда било прасе?). Задатак играча је да покушају да дођу до хране у фрижидеру, а да не пробуде прасе.

Замислите сад сав тај адреналин док се лагано приближавају фрижидеру и чекају да се прасе пробуди, скочи и ухвати их на делу?

А зашто су друштвене игре добре за децу?

Мислили смо да ово сви знају, али смо се уверили да није баш тако. Зато није лоше подсетити се које су то предности друштвених игара и зашто су важне за децу:

– пружају могућност за рано учење – боја, бројева, развијају се фине моторичке вештине, координација око-рука, концентрација, стрпљење.

– развијају почетне математичке вештине (готово да нема те игре у којој не треба ништа да се изброји, сабере, дода)

– развијају комуникационе и друштвене вештине – ко је још видео друштвену игру која се игра у тишини? Зато је овај тип игре идеалан за стидљиву децу, која се на тај начин и не примећујући ослобађају стидљивости и треме

– јачају самопоуздање онда кад победе

– уче да губе (и да то није ништа страшно) – има деце која тешко прихватају пораз, чак 4 од њих 5 ће бити бесно и љуто кад изгубе. Међутим, ту родитељ добија прилику да својим одговором на бесну реакцију, као и сопственим прихватањем пораза, научи дете да после изгубљене партије не троши енергију на фрустрацију већ да покуша поново.

– побољшавају фокус – малој деци нарочито је тешко да се концентришу на једну активност дуже од неколико минута, а добре друштвене игре у којим уживају могу да буду начин да вежбају концентрацију.

– непроцењиво време проведено с породицом – можда звучи као фраза, али већина деце ће се кад одрасте сећати вечери заједничких игара са родитељима, смеха и забаве, више него скупих конзола.

Друштвене игре могу бити и одлична алтернатива за тајм-аут методу. Уместо да пошаљете дете у собу да се смири, клинички психолог Regine Galanti каже да покушате да одиграте неку друштвену игру, како бисте поново успоставили контакт. Он тврди да се играњем ових игара код деце повећава и праг толеранције на фрустрацију.

Друштвене игре имају још низ предности, а питање које родитеље углавном мучи је – да ли смем да ликујем ако победим и да ли треба да пустим дете да победи. Одговор на прво питање је НЕ (одрастите!), а одговор на друго питање је – понекад да. Не увек. Ако превише губи, дете губи и самопоуздање, ако стално побеђује, вероваће да је непобедив, а и чар игре ће нестати.

Бонус савет: Одаберите једно вече у недељи које ће бити вече друштвених игара и то поштујте. Створићете непроцењиве успомене.