UN Women BiH“ од 25. новембра – Међународног дана борбе против насиља над женама, до 10. децембра – Међународног дана људских права, проводи кампању “Искључимо насиље над женама и дјевојчицама заједно”. Активности су дио глобалне кампање “16 дана активизма против родно заснованог насиља”, која позива на окончање свих облика насиља над женама и дјевојчицама.
У фокусу овогодишње кампање у БиХ је утицај пандемије COVID-19 на пораст насиља над женама и дјевојчицама. Уз то, кампања истиче важност осигуравања несметаног приступа услугама подршке преживјелима насиља, те допринос шире заједнице превенцији насиља над женама у времену кризе, с посебним фокусом на медије. Тим поводом разговарали смо са Аницом Поповић, психологом у Центру за социјални рад у Сокоцу.
ШТА ПОДРАЗУМИЈЕВА ПОЈАМ „НАСИЉЕ“? КАКО СЕ ОНО ИСПОЉАВА? ДА ЛИ СТЕ У ВАШЕМ ДОСАДАШЊЕМ РАДУ ИМАЛИ ПРИЛИКЕ ДА СЕ СУСРЕЋЕТЕ СА СЛУЧАЈЕВИМА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ?
– Поповићева: Насиљем сматрамо свако понашање које има за циљ угрожавање физичког или психичког интегритета другог лица. У раду са корисницима услуга, Центар за социјални рад у Сокоцу се често сусреће са различитим формама и манифестацијама насиља у породици. Насиље се кроз систем социјалне заштите најмање испољава кроз пријављивање физичког, емоционалног, сексуалног насиља, занемаривања или злостављања. Углавном је насиље у неком свом облику присутно маскирано иза здравствених сметњи и хроничних психијатријских болести, конфликтима оптерећених брачних односа и развода, поремећаја понашања дјеце и малољетника, сукоба са законом, овисности и сл. Са становишта етиопатогенезе, различити облици насилног понашања у породици су један од главних извора и узорка психопатолошког и социопатолошког понашања. Насиље је у значајној мјери у коморбидитету са ПТСП, депресивно-анксиозним поремећајима, поремћајима понашања и прилагођавања.
КОМЕ СЕ ОБРАТИТИ ЗА ПОМОЋ? КАКО ПРЕПОЗНАТИ НАСИЉЕ?
– Поповићева: Обавезу пријављивања насиља у породицима има свако физичко или правно лице надлежној ПС. Субјекти заштите, Министарства унутрашњих послова, тужилаштва, Центри или службе социјалне заштите, здравствене и образовне установе, надлежни суд, дужни су без одлагања, по хитном поступку обезбиједити рјешавање овог проблема. Право жртве насиља у породици на приступ свим субјектима заштите је бесплатно. Центар за социјални рад по сазнању, насиље пријављује ПС, предузима мјере и радње из своје надлежности, кроз план заштите жртве, те истима пружа социјалну заштиту и психо-социјалну помоћ, обезбјеђује сигурно окружење за жртву (стамбено збрињавање). Заједно са осталим субјектима заштите упознаје жртву насиља са правом на бесплатну правну помоћ и бесплатну љекарску помоћ.
КОЈИ СУ ТО ИНДИКАТОРИ НАСИЉА И КОЈЕ ОБЛИКЕ НАСИЉА ПОЗНАЈЕМО?
– Поповићева: Индикатори физичког насиља су најчешће физички показатељи, огреботине, модрице, чији облик указује на предмет који је употријебљен приликом наношења повреде, преломи, затим показатељи у понашању у виду наглашене опрезности или неповјерења- вербалне или физичке дистанце у интерперсоналном односу, трзање и нагло избјегавање додира, ношење одјеће којом се прекривају трагови насиља. Емоционално насиље и злостављање обухвата поступке којима се врши омаловажавање, игнорисање, вријеђање, застрашивање, уцјењивање, називање погрдним именима, приписивање кривице за проблем, оговарање, подсмијавање, исмијавање изгледа или неких особина, неприхватање, изнуђивање, манипулисање, пријетња, ограничавање кретања, уништавање или оштећење ствари. Обухвата и ситуације у којима је дијете присутно приликом вршења насиља над другим лицем, иако радње насиља нису предузете према њему, те друге облике понашања којима се дијете понижава или му се наноси бол и срамота. У оваквим случајевима код дјеце се у физичком облику најчешће јављају енурезе, енкопрезе (нежељено мокрење током ноћи и дана) поремећаји навика, концетрације, поремћаји у исхрани и сну, психосоматксе тегобе и сл. Реакције у понашању код емоционалног насиља се код дјеце испољавају на нивоу школске неадаптибилности и постигнућа, а код одраслих кроз различите облике овисности, депресивна реаговања или покушај суицида. Сексуално злостављање је највише изложено стигматизацији, усљед чега је отпор жртве и спремност да изнесе истину надлежним органима могућа само уз оснаживање и подршку едукованих професионалаца. Особе које су преживјеле овакво насиље често прикривају знакове који су апел за помоћ и препознавање проблема. Такве реакције с обзиром на интензитет трауматизације су акутне, деструктивне, импулсивне, и уколико се благовремено не препознају и адекватно не третирају имају фаталне последице по физички и психички интегритет. Додатни знаци које стручна лица испитују и препознају код сексуалног злостављања су страх и срамота, самоповређивање, злоупотреба алкохола и психоактивних супстанци.
КАКО ПОМОЋИ ДЈЕЦИ У СЛУЧАЈЕВИМА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ?
– Поповићева: Посебну стручну помоћ и заштиту у складу са законом имају дјеца, жртве насиља. Према њима се поступа крајње обазриво, са сензибилитетом у циљу најбољег интереса дјетета. Висок ризик од настанка поремећаја понашања и емоција имају дјеца која су у свом одрастању изложена насиљу, злостављању или занемаривању. Примарно су угрожена дјеца под ризиком, дјеца у сукобу са законом, дјеца у стању социјалне потребе. Одмах по сазнању насиља над дјететом, Центар за социјални рад предузима хитне мјере и радње са циљем збрињавања дјетета и пружања одговарајуће помоћи и подршке. Уколико је починилац насиља члан породице, дијете се измјешта из исте, изричу се одговарајуће мјере из породично-правне заштите и надзире њихово спровођење. Координира се са другим установама и субјектима заштите у циљу остваривања права дјетета, психосоцијалних третмана, лијечења, хабилитације, рехабилитације и наставка школовања и збрињавања у установе социјалне заштите за смјештај корисника.
КАКО ПОМАЖЕТЕ ЖРТВАМА НАСИЉА? КОЈЕ СУ ТО ТЕХНИКЕ ИЗГРАДЊЕ ПОНОВНОГ САМОПОУЗДАЊА И УКЉУЧЕЊА У ДРУШТВЕНУ ЗАЈЕДНИЦУ?
– Поповићева: Рад са жртвом насиља подразумјева мултисекторску сарадњу свих професионалаца у систему пружања подршке жртви насиља у породици. Поред медицинског третмана амбулантног или болничког, упоредо или након фармакотерапије, жртви се приступа супортивно кроз савјетодавне или психотерапијске третмане ради санирања психолошких посљедица трауматског исксутва. Психосоцијалну подршку пружају и професионалци Центра за социјални рад и Центра за ментално здравље. Циљ таквих третмана је детрауматизација, отклањање секундарне виктимизације и оснаживање за будуће ризичне ситуације.
КОЈИ ЈЕ ПРОЦЕНАТ ОВАКВИХ СЛУЧАЈЕВА ЗАБИЉЕЖЕН НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ? ДА ЛИ ЈЕ ПРИМЈЕТАН РАСТ НАСИЉА У ВРИЈЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ ВИРУСА КОРОНА?
– Поповићева: У току протеклих десет мјесеци примјетан је благи раст регистрованог насиља у породици. Можемо рећи да је пандемија изазвана корона вирусом у извјесној мјери детерминирала овакво стање. У текућој години евидентирана су три случаја насиља у породици, што је више него у претходне двије године, с обзиром на то да је 2019. године евидентиран један, годину дана раније два случаја. У сва три случаја насиља забиљежена у току године починилац насиља је мушкарац, жртва насиља у два случаја била је жена, а у једном случају брат починиоца. У два случаја изречене су заштитне мјере, удаљење насилника из куће и обавезно лијечење у психијатријској здравственој установи , а у једном случају је изречена заштитна мјера обавезног лијечења од алкохола.
КАКВУ САРАДЊУ ОСТВАРУЈЕТЕ СА ОСТАЛИМ НАДЛЕЖНИМ СЛУЖБАМА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ?
– Поповићева: Надлежни субјекти заштите на подручју општине Соколац остварују успјешну сарадњу, како на институционалном тако и на нивоу људских ресурса. У наредном периоду потребно је више сензибилисати професионалце, јавност, лица која су у непосредном контакту и раду са ризичним друштвеним групама и дјецом, како би се превентивно и правовремено реаговало и спријечиле вишеструке посљедице за појединца и друштво.
У знак сјећања на сестре Мирабел из Доминиканске Републике, које је брутално убио диктатор Рафаел Трујило 1999. године, Уједињене нације су резолуцијом 54/134 званично потврдиле 25. новембар као Међународни дан елиминације свих облика насиља над женама. Овај дан, који се у свијету обиљежава наранџастом бојом, уједно је и дан којим почиње 16 дана активизма- глобална, свјетска кампања коју обиљежава 1.700 организација у више од 100 држава свијета, а која се завршава 10. децембра, Даном људских права. Овогодишњој кампањи придружило се и ЈП „Инфо центар“ Соколац.
