Овогодишње обиљежавање Илиндана – Дана и крсне славе општине Соколац, одвијало се у складу са епидемиолошком ситуацијом, скромно без традиционалног окупљања великог броја званица и богатог културно-умјетничког програма. Овај значајан дан је и повод да се у разговору са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом осврнемо на дешавања у протеклих годину дана.

У НОВОНАСТАЛОЈ СИТУАЦИЈИ СТЕ И КОМАНДАНТ ОПШТИНСКОГ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ. КАКО СЕ ОД МАРТА ДО ДАНАС ОДВИЈА ЖИВОТ У СОКОЦУ?

БЈЕЛИЦА: Ми смо, пратећи инструкције и упуте Владе Републике Српске, у потпуности спровели све неопходне и прописане мјере када је у питању превенција и сузбијање ширења вируса корона на подручју наше општине. На вријеме смо организовали просторије за карантин, извршили прање и дезинфекцију улица, јавних установа и простора. Сокочани су се показали солидарни и одговорни у времену пандемије. Помоћ становништву током ситуације коју је проузроковао корона вирус, пружили су многобројни привредници и појединци својим новчаним и материјалним донацијама. Од 31. марта општина Соколац активирала је намјенске рачуне за прикупљање помоћи која је искориштена за набавку медицинске опреме и помоћ социјално угроженим лицима на територији општине Соколац. Средства која су прикупљена на намјенске рачуне пласирана су за набавку заштитне опреме медицинским радницима. Из буџета општине Соколац, такође, пребачен је дио средстава на намјенске рачуне, а све у циљу заштите и помоћи нашим грађанима. Желим овдје да изразим захвалност суграђанима, привредницима и јавним предузећима који су до сада пружили помоћ. У циљу превенције формиран је и волонтерски центар. Идеја је била помоћи нашим старијим суграђанима који не могу да оду до продавнице, до апотеке, да плате рачуне итд. Како вријеме одмиче „дјеловање“ смо проширили, те су волонтери нашим суграђанима дијелили бесплатне маске које је обезбиједила општина. И њима дугујемо захвалност. За Дом здравља „Др Љубомир Ћеранић“ општина Соколац је недавно обезбиједила вриједан медицински апарат – имунохемијски анализатор за серолошко тестирање на COVID-19 антитијела са свом пратећом опремом за рад теста. Осим наведеног, на овом апарату моћи ће се вршити још око 100 анализа, као што су: хормони, тумор маркери, минерали и многе друге лабораторијске претраге. Неколико апарата је стигло из Јужне Кореје у Босну и Херцеговину и успјели смо један да обезбиједимо за нашу општину. У реализацији је и обезбјеђивање новог санитетског возила за ДЗ „Др Љубомир Ћеранић“ Соколац.

ОВЕ ГОДИНЕ ИСТЕКЛО ЈЕ ВАЖЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ ЗА ПЕРИОД ОД 2013–2020. ГОДИНЕ, КОЈОМ ЈЕ МНОГО ТОГА ПЛАНИРАНО. КОЛИКО ЈЕ ОСТВАРЕНО?

БЈЕЛИЦА: Главни стратешки циљ Стратегије 2013–2020. био је унапређење привреде и предузетништва, са посебним акцентом на дрвопрерађивачку индустрију и њен што већи степен финализације, затим организованија и развијенија пољопривредна и сточарска производња и као трећи сегмент привлачнија туристичка понуда. Уколико погледамо успјешну ревитализацију „Нове Романије“, гдје сада послује „Хамдо групација“ која гради дрвене куће за тржишта Турске и Њемачке, те „Инвест градњу“ која послује са намјенском индустријом Републике Србије, а налази се у некадашњем простору Униса, па простор КТК у Кнежини, у којем је сада „Нови комерц“ који је откупио, реконструисао и успоставио производњу у објекту, а уз Чајевић комерц и предузеће „Подроманија“ д.о.о, „Боржуно“ и друге, наша дрвопрерађивачка индустрија је у једном новом замајцу са већим степеном финализације и са препознатљивошћу на тржишту. Такође, морам да додам и више погона за производњу огревног пелета, као што су „Дуга пелет“, „Жарсон“, уз већ поменути „Нови комерц“.

Oви резултати су постигнути, прије свега, захваљујући напорима и идејама инвеститора, али уз свесрдну помоћ наше локалне администрације, која је пратећи поменуту стратегију дјеловала у том правцу, разумијевајући потребе и жеље радника, привреде и привредника. Што се тиче пољопривреде свједоци смо константном повећању производње млијека; имамо податке да је 2014. године произведено 1.681.000 литара млијека, 2018. године 2.557.000 литара а ове године у првих шест мјесеци мљекарама је испоручено укупно 1.405.970 литара млијека и обезбијеђен приход од нешто више од милион КМ. Доласком билећке мљекаре створена је здрава конкуренција и омогућена алтернатива када је у питању производња и предаја млијека на овом подручју. То је створило сигурност произвођачима због откупа и цијене, али првенствено због редовне исплате. Због тога из године у годину имамо и повећање броја грла и више људи који се одлучују за ову врсту пољопривредне производње. Када је ријеч о пољопривреди, повећна је пластеничка производња. Општина редовно помаже са сјеменима, при набавци пластеника и садница воћа. Други стратешки циљ била су инфраструктурна улагања, доношење комплетне просторно-планске документације, унапређење система водоснабдијевања и канализације, модернизација путне инфраструктуре, реконструкција и проширење топловодне мреже и реконструкција градске уличне расвјете. Након ревитализације јавних предузећа (Врела Биоштице, Нове топлане и Божура) основали смо предузеће ЈКП ,,Соколац“ које пуних осам година без прекида пружа услуге градског гријања, одвоза смећа, уређења града и погребних услуга. Водоснабдијевање је побољшано, недавно је завршен и водовод за тромеђу Сокоца, Рогатице и Пала; дакле, вода је стигла и на рубна подручја наше општине. Завршен је велики пројекат канализационе мреже, сада се ради на изградњи колектора за пречишћавање отпадних вода. Такође, на путу смо модернизације и осавремењивања захватних пумпи и уређења изворишта Биоштице, са којег се Соколац снабдијева водом. Градска улична расвјета је скоро у потпуности замијењена и модернизована – наставили смо да вршимо замјену лед сијалицама; недавно смо освијетлили дио магистралног пута према Зворнику.

Изградили смо нове улице, паркинг просторе код гробља и дворане, тротоаре, асфалтирали путеве у многим насељима. На плану унапређења туристичке понуде учињено је много на побољшању имиџа Сокоца и Романије; Туристичка организација је својим активностима општину представила на један нови начин; то су учинили и планинари и КУД „Луча“ и многа друга удружења која су ширила позитивну и лијепу слику. Људи у Сокоцу су препознали наше напоре и то се види кроз повећано инвестирање, па тако имамо изграђен планинарски дом, хотел, ресторане и конобе са преноћиштем. Ради се на развоју спортског туризма, припреме спортиста. Соколац је недавно добио и свој туристички сувенир. Трећи циљ је модерна локална самоуправа, што је добрим дијелом и учињено. Остварили смо то кроз повезаност и сарадњу са бројним домаћим и међународним организацијама. Заваљујући отворености и спремности да прихватимо и примијенимо искуства развијених земаља, приступили смо пројектима који су захтијевали широку регионалну и међународну сарадњу; захваљујући томе реализовали смо многе пројекте са УНДП-ом, ФАО-ом, ОЕБС-ом, УСАИД-ом, ИФАД-ом, са Европском инвестиционом банком, са Европском банком за обнову и развој, Свјетском банком, Развојном банком Савјета Европе и другим партнерима. Уложили смо огромне напоре да привучемо стране и домаће инвеститоре у чему смо највећим дијелом и успјели. Четврти стратешки циљ био је унапређење општег животног стандарада, кроз унапређење здравствене заштите, социјалне заштите, културе, образовања, спорта, повратак и останак младих људи и развој омладинске политике, што је остварено у складу са могућностима и колико од нас зависи, с обзиром на то да су ово, добрим дијелом, сложена питања о којима није могуће говорти само са аспекта општинских власти. Пети стратешки циљ је очувана животна средина. На сједници Скупштине у јуну, на мој приједлог, усвојено је стављање мораторијума на расправљање и одлучивање о градњи било каквих хидроелектрана на ријекама наше општине. Влада Републике Српске је подржала наш став, став наших удружења и грађана и повукла је концесије и дозволе за градњу минихидроелектране на Каљини. Овим смо заштитили ријеке на нашој општини. Већ дуже времена проводимо акцију „Заједно за еколошки и чист Соколац” којом апелујемо на грађане и подижемо свијест о важности очувања природе. Посадили смо нове дрвореде и уредили стазе за шетање, сваке године имамо акцију уређења града, гдје радници комуналног предузећа саде цвијеће и одржавају постојеће дрвореде. Општинска администрација, као и ја лично, опредијељени смо да општину Соколац очистимо од смећа и отпада; да тамо гдје је чисто и остане чисто и нетакнуто; да сва природна добра сачувамо, а да се побринемо да немар и неодговорност буду санкционисани на одговарајући и законом прописан начин.

НА ПРЕТХОДНОЈ СЈЕДНИЦИ СО СОКОЛАЦ ПРИПРЕМЉЕНА ЈЕ И УСВОЈЕНА СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ 2020–2030. ГОДИНА. КОЛИКИ ЈЕ ЗНАЧАЈ ОВОГ ДОКУМЕНТА ЗА РАЗВОЈ И НАПРЕДАК ОПШТИНЕ?

БЈЕЛИЦА: На Стратегији се радило дуже времена, а документ је урађен у складу са стратегијама развоја Републике Српске и БиХ и по угледу на европске стандарде. Пред нама је период када очекујемо отварање пута ка европским фондовима и међународним финансијским институцијама. Сигуран сам да ћемо привући велики број инвеститора јер је Стратегија добро урађена. Желимо да уредимо комплетно стање у општини, првенствено у областима привреде и заштите животне средине. Утврдили смо одређене локације као природне паркове, попут Парка шуме Талине, Равне Романије, гдје се планира уређење и градња додатних садржаја, те подручја од значаја за културно-историјско насљеђе. У контакту смо са академијама наука и умјетности РС и БиХ, као и Заводом за заштиту споменика РС и БиХ и УНЕСКО-ом, а у наредном периоду радиће се једно важно археолошко истраживање у Кнежини. На подручју општине Соколац налазе се значајна природна богатства – ријечни токови, шуме, пољопривредно земљиште и у интересу нам је да те локације прогласимо заштићеним подручјима. Увјерили смо више нивое власти да се одустане од изградње мини-хидроцентрала. Будућност ове општине није само у пољопривреди, грађевинарству и дрвној индустрији, већ и у развоју туризма и очувању здраве животне средине. Стратегијом развоја општине обухваћени су и бројни пројекти од Градске куће, преко Соколовог града на равној Романији, до језера и пратећих садржаја у Парк шуми Талине. Када је у питању спортска инфраструктура, планирана је изградња затвореног базена, као и сређивање трибина стадиона капацитета 5 000 сједећих мјеста. Желимо да наш стадион има модерне и покривене трибине, семафор и рефлекторе, како бисмо могли да конкуришемо за спортска такмичења високих категорија у атлетици и фудбалу. Наш простор има добре услове за изградњу соларних електрана, вјетроелектрана, те за унапређење у области енергетске ефикасности. Имамо добру сарадњу са Владом РС и ресорним министарством, као и организацијама које су задужене за пројекте из области енергетске ефикасности. Већ три пројекта су завршена, остале су још двије јавне установе, а потом крећемо са реализацијом пројекта утопљавања стамбених зграда на подручју наше општине. Упоредо са овим, радимо двије стратегије у области саобраћаја – развој саобраћајне инфраструктуре, гдје је укључена изградња заобилазнице, а друга се односи на одржавање локалне путне мреже и улица у граду. Надамо се да нас неће заобићи изградња модерних саобраћајница и брзих трака. Стратегија општине Соколац не подразумијева наше личне жеље већ потребе свих грађана.

У ПРОШЛОГОДИШЊЕМ ИНТРВЈУУ (СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ БР. 248) ГОВОРИЛИ СТЕ О ВЕЛИКИМ ПЛАНОВИМА: КУПОВИНИ ПРЕДУЗЕЋА „ВРЕЛО БИОШТИЦА“, „ФАМИНЕКСА“, ЗЕМЉИШТА ГДЈЕ СЕ НАЛАЗИО ХОТЕЛ „РОМАНИЈА“ И ДР. ШТА ЈЕ ОД ПЛАНИРАНОГ РЕАЛИЗОВАНО?

БЈЕЛИЦА: Са задовољством могу да констатујем да је све од наведеног реализовано. Купили смо плац површине 4.536 метара квадратних за 230.000 марака од компаније „Нтраде“ из Источног Сарајева. „Нтраде“ је планирао да обнови хотел „Романија“, чак су и пред прошле локалне изборе објавили конкурс за запошљавање. У међувремену хотел је срушен па је компанија планирала да гради тржни центар. Ми смо сматрали да је то мјесто за централни трг и Градску кућу те смо купили тај плац. У току је реализација куповине зграде старог хотела и баште изнад. На тој парцели ћемо градити Градску кућу која ће имати површину од 2.300 квадратних метара и биће смјештена на тргу површине 6.150 квадратних метара. Ту ће бити смјештени музеј, библиотека, галерија и спомен-соба. Општина Соколац купила је и имовину предузећа „Фаминекс” за 350.000 КМ и у тим објектима убудуће ће пословати Водовод и канализација „Врело Биоштица” и радионица комуналног предузећа „Соколац”. Добро очувану стечајну имовину раније фирме „Фаминекс” (фабрике мазива) на Сокоцу, са сједиштем у Крушевцу, чине: земљиште површине 7.954 метра квадратна, пословни објекат површине 327, магацин од 614 и портирница од 18 метара квадратних. Предузеће „Врело Биоштица” већ девет година функционише у радном стечају и општина је, након писма намјере, постигла споразум са стечајним повјериоцима, стечајним судијом и управником да откупи то предузеће за 1.500.000 КМ, отплатом у три годишње рате. Уплатили смо 170.000 КМ, а у овој години треба да уплатимо још 280.000 за ово предузеће, да бисмо испунили нашу обавезу од 450.000 КМ.

У ТОКУ ЈЕ ИЗРАДА КОМПЛЕТНОГ ПРОЈЕКТА ГРАДСКЕ КУЋЕ У СОКОЦУ. КОЛИКИ ЈЕ ЗНАЧАЈ ОВОГ ПОДУХВАТА У ОЧУВАЊУ ИСТОРИЈСКЕ ГРАЂЕ И НАПРЕТКУ ДРУШТВЕНОГ ЖИВОТА ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ?

БЈЕЛИЦА: Крајем маја имали смо јавни позив за учешће у изради идејног рјешења Градске куће, трга и споменика патријарху Павлу. Конкурс је трајао мјесец дана и сада смо у фази избора између рјешења, а потом ћемо приступити изради комплетног пројекта Градске куће. Нико не може порећи да сам о плановима ове општинске власти, када је у питању инфраструктура, говорио и писао у више наврата. Понављао сам да, поред спортских садржаја, морамо да средимо инфраструктуру за културне установе. Морамо обновити биоскоп, позоришну салу. Недавно смо након дуже времена имали пројекције филма на отвореном, захваљујући ентузијазму и енергији младих људи. Дакле, младост се бори за културни и сваки други садржај и на нама је да им помогнемо да уживају у филмским остварењима у једном модерном и репрезентативном амбијенту ту, на кућном прагу. Наша библиотека иде ка вијеку постојања; ту стогодишњицу вјерујем да ће дочекати у новим просторијама, са још богатијим фондом. Те и такве институције морамо да сачувамо, а неке, попут музеја Гласинца и Романије и да створимо. О важности таквог посла не морам ни говорити, сигуран сам да смо у томе јединствени. Сво наше културно и историјско благо лежи скривено од очију јавности, не само људи који посјете наше просторе, већ на моју велику жалост и од очију нас самих становника Романије и Сокоца, јер мало знамо и мало водимо рачуна о ономе што имамо. Због тога је потреба стварања музеја од изузетне важности. Мислим да ће то бити најрепрезентативнији објекат на територији Сокоца и Источног Сарајева. Свакако је највећи пројекат у досадашњој историји наше локалне заједнице и он са финансијског аспекта, превазилази могућности општинске касе. Међутим, увјерен сам да ће нам у овом подухвату помоћи владе Републике Српске и Србије и да ће разумјети нашу одлучност да изградимо нешто што ће бити на понос свих нас на Романији, али и Српства у цјелини.

НИЈЕ ЛАКО ОБАВЉАТИ ДУЖНОСТ НАЧЕЛНИКА И РАДИТИ СА ЦИЉЕМ ОСТВАРЕЊА ЗАЈЕДНИЧКИХ ИНТЕРЕСА НАРЕДНИХ МЈЕСЕЦИ, КОЈЕ ЋЕ ОБИЉЕЖИТИ УЗАВРЕЛЕ СТРАСТИ, КАО И УВИЈЕК, У СУСРЕТ ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА. ШТА БИСТЕ ПОРУЧИЛИ ГРАЂАНИМА?

БЈЕЛИЦА: Изборе не треба да схватимо као борбу на живот или смрт. Сви политички актери треба да понуде оно шта најбоље знају и умију, поштујући демократске принципе и законе Републике Српске, а на грађанима је да процијене ко има најбоље планове и резултате и ко ради у њиховом најбољем интересу. Ми смо свједоци великих проблема који компликују живот нашег друштва, а имамо и додатне комликације усљед пандемије, и упркос томе ми се морамо борити, не само за очување већ и стварање нових радних мјеста, за унапређење живота у свим сферама друштва, у свим локалним заједницама. Вријеме које је пред нама, доноси огромне изазове и само уједињењем у борби за сваког човјека, за сваку породицу, из њих можемо изаћи јачи. Соколац је наш заједнички именитељ и љубав према завичају је дио нашег кућног васпитања: зашто не бисмо заједно учинили живот овдје и љепшим и бољим? Људи су најпречи. Вриједи се борити.

Рођена 13.јула 1970. године у Београду. По занимању дипл.економиста. Након првог запослења у „Радио Романији“ 1997. год. на мјесту спикер-водитељ програма, искуство стицала на разним пословима у више медијских кућа. Преко „Радија Источно Сарајево“, ТВ БН, ТВ Пинк БХ, Радија „Соколац“ и „Инфо центра“, на позицијама од меркетинг менаџера до директора.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име