Српска православна црква данас слави велики дан у Правсолављу, дан када је рођена Пресвета Богородица у народу чувен као Мала Госпојина. Како се наводи у црквеним списима и песмама, данас Пресвета Богомајка “уводи Господа Христа у васељену”, враћа Бога међу род људски, Бога Којег су изгнали са земље греси људски, страсти људске, зла људска. Њеним рођењем јавља се и почиње наше спасење.
За данашњи дан везују се бројни народни обичаји.
Јесење свадбе почињале су од Мале Госпојине. Овај дан је добар за одржавање свадби и веридби.
У привредном животу, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимних усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности. Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад, пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.
Овај дан је добар за одржавање свадби и веридби.
На Малу Госпојину у многим нашим насељима одржавају се сабори, заветине, преславе, молитве и литије. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.
Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом свечано обучени на разноразне и многобројне саборе и вашаре, који се одржавају око цркава, односно у црквеним портама.
У Гламочком пољу одржава се велики сточни вашар. Бјелопољци овај дан славе као додатак главној слави, преслављају Госпојину, тако да се спрема нешто скромније послужење за госте.
Верује се да ће јесен и зима бити благи, без много хладних дана, ако на данашњи празник буде ведро без облака и ако се види сунце већи део дана.
На Малу Госпојину, исто као и на Велику Госпојину, према народном веровању, постоје и одређене забране.
Жене тако не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.
