Правници упозоравају да се ради о озбиљним кривичним дјелима и да су за куповину гласова прописане и вишегодишње затворске казне.
Обећавање новчане накнаде или запослења како би се гласало за одређену странку или кандидата на изборима у Републици Српској је устаљена појава. Да таква пракса постоји јавно признају и поједини званичници.
Међутим, правници упозоравају да се ради о озбиљним кривичним дјелима и да су за куповину гласова прописане и вишегодишње затворске казне.
Добро разрађена пракса куповине гласова на изборима, заправо представља озбиљно кривично дјело. Кривични законик Републике Српске у сегменту који се бави изборним правима јасно прописује забрану повреде слободе опредјељења бирача.
Тако члан 218, Кривичног законика РС гласи:
– Ко силом, озбиљном пријетњом, подмићивањем, обманом или на други противправан начин принуди другог или на њега утиче да на изборима или гласању гласа за или против одређеног приједлога, да уопште не гласа или да гласа у одређеном смислу, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.
Ако ово уради члан бирачког одбора или изборне комисије прописана је казна од шест мјесеци до пет година затвора.
Кривични законик строго забрањује куповину гласова кроз обећања бирачу да ће добити награду ако заокружи одређену странку или кандидата. Исту одговорност имају и грађани који у овим радњама учествују.
Члан 220. Кривичног законика РС предивђа:
– Ко нуди, даје или обећава награду, поклон или неку другу имовинску или неимовинску корист бирачу са намјером да га наведе да гласа за или против одређеног приједлога, да уопште не гласа или да гласа у одређеном смислу, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.
Истом казном казниће се и бирач који за себе или другога захтијева, прими поклон или обећање поклона или какве друге користи да би гласао за или против одређеног приједлога, да уопште не би гласао или да би гласао у одређеном смислу.
Кривични законик забрањује и повреду тајности гласања, гдје се казном затвора до двије године кажњава свако ко на било који начин издејствује од бирача да каже за кога је гласао на изборима. Иако већина грађана није упозната са конкретним одредбама закона, куповину гласова јавно углавном не подржавају.
Оно што забрињава је чињеница да највиши званичници Републике Српске знају за изборне куповине и то сматрају уобичајеном појавом.
– Постојање закона који нешто забрањује и истовремених тврдњи званичника да сви то раде, показује да се у правосудном систему дио закона који забрањује повреду изборних права недовољно примјењује, категорични су правници.
Закон прописује и затворску казну од једне до пет година за фалсификовање, брисање или дописивање гласова. Иако је јавна тајна да се након затварања бирачких мјеста ове активности често проводе, за ова кривична дјела виновници ријетко одговарају.
