Боја очију, коврџава коса, висина, рупица на бради, облик носа… то су најчешће асоцијације на оно што наслеђујемо од родитеља.
Међутим, постоји низ других ствари које можемо наследити од родитеља, а које нису видљиве на први поглед.
Све што се преноси са генерације на генерацију преноси се захваљујући доминантном гену који је носилац одређених особина.
Стручњаци наводе 8 карактеристика које наслеђујемо од родитеља.
Смисао за хумор
Увек нам је битно да ли нека особа има добар смисао за хумор и мислимо да је то научена особина на којој је неко радио или се трудио. Али, током студије је откривено да људи са кратким алелима на гену 5-ХТТЛПР показују позитивне реакције и чешће се смеју. Резултати студије су потврђени и када су у обзир узете године, пол, етничка припадност и симптоми депресије.
Фобије
Преношење фобија кроз ДНК је доказала студија у којој су мишеви тренирани да избегавају све мирисе сличне мирису трешњиног цвета. Ово је утицало на ДНК субјеката тако да је део ДНК одговаран за осетљивост на овај мирис био активнији у сперматозоидима мишева-очева. Као резултат, деца и унуци су били веома осетљиви на трешњин мирис и избегавали су га, иако нису имали прави разлог за то. Научници сматрају да су резултати ове студије важни за истраживање фобија, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја. Можда ваш страх од паукова или висине није ирационалан као што изгледа.
Зависности
Зависност је нешто што нас највише брине од свих проблема који могу да нас задесе. Никада не бисмо волели да наша деца постану зависни од нечег као што је коцка или алкохол, али уствари то није нешто што се развије у току животних околности, већ нешто што може да се наследи.
Гени и наследне особине су од 40 до 60% одговорни за развој зависности. На пример, веза између зависности и гена Д2 проучена је до детаља. Д2 је тип допаминског рецептора. Људи код којих ови рецептори не раде добро, склонији су узимању супстанци које изазивају зависност.
Склоност ка штедњи новца
За некога ћемо помислити да је штедљив јер су га животне околности навеле на то или су просто тако васпитани, али уствари и ова особина има везе са генетиком.
Неки људи су генетски склони штедњи новца, без обзира на висину прихода, пол и образовање. Овакви људи ређе имају лоше навике попут пушења и мање су подложни дијабетесу. Ово се дешава јер су доследнији у понашању и имају бољу самоконтролу, захваљујући својој ДНК.
Музикалност
Неке ствари можемо вежбати, можемо се трудити да будемо што бољи, али просто се може десити да нам не иде. Таква је ствар са музикалношћу. Неки аспекти талента за музику леже у нашим генима и немогуће их је научити. Гени играју већу улогу од вежбања, када је у питању музички таленат, нарочито препознавање тона и ритма.
Способност да се брзо наспавају
Неки људи могу да спавају мање од 5 сати и да опет добро функционишу. Постоји ген назван Тачеров ген, по премијерки која је спавала само 4 сата ноћу и сјајно се осећала. Људи са овим геном не само да спавају мање већ и изводе боље менталне задатке након што нису спавали 38 сати. Иначе, Тачерова није једина са овом супермоћи – Томас Едисон, Никола Тесла и Исак Њутн су такође спавали мање од 5 сати.
Екстровертност
Неке карактерне особине стичемо с годинама, а неке су већ записане у нашој ДНК. На пример, гени WСЦД2 и ПЦДХ15 су повезани са екстровертношћу. Стога, можда разлог што сте толико друштвени лежи у вашим прецима, а не у чињеници да су вас родитељи уписивали на све могуће ваншколске активности. Осим тога, постоји и генетска веза између екстровертности, поремећаја пажње и хиперактивности.
Подложност стресу
Неки људи су подложнији стресу, а ова особина се преноси са родитеља на децу. Стручњаци тврде да ако је мајка била изложена стресу у трудноћи, њено дете ће бити подложније стресу у животу. Штавише, ако су родитељи били под стресом дуго пре него што су добили дете, постоји ризик да је хронични стрес оштетио хромозоме.