Академски сликар Младен Ћајић /36/ из Сокоца привукао је недавно пажњу чланова комисије за избор званичног туристичког сувенира општине Соколац о теми „Гласиначка колица“ са своја три идејна рјешења, од којих је једно проглашено најбољим.
Ђајић је рекао Срни да му је прва награда за избор званичног туристичког сувенира општине Соколац посебно драга јер ће шира јавност на најбољи начин сазнати много о једном од најпознатијих налаза на Гласинцу који потиче с почетка гвозденог доба.
„Иако живимо на Гласинцу, чини се да нисмо довољно информисани о вишевјековној цивилизацији и њеним тековинама и о томе да овај предмет припада халштатском периоду. Истраживачи су утврдили да је у периоду око 900. до 300. године прије нове ере у овој области живјело илирско племе са напредном културом познатом као гласиначка култура“, напомиње Ћајић.
Управо то је и опредијелило овог умјетника да званични туристички сувенир изради у виду гипсаног медаљона са мотивом гласиначких колица, димензије осам пута осам пута 0,6 центиметара, патинираног акрилним бојама које посјећају на бронзу, од које је израђен и оригинал.
„Године 1880. приликом градње новог пута од Подроманије у Рогатицу, код хана Шаренца, нађена су култна гласиначка колица, која се налазе у Археолошком музеју у Бечу“, наводи Ћајић и поручује да ту чињеницу не треба препустити забораву.
Он истиче да се његова три понуђена идејна рјешења разликују само по материјалима /бронза, бакар и гвожђе/ који су кориштени за израду сличних премета у вријеме настанка гласиначких колица.
„Концепт који сам одабрао је медаљон који у себи садржи симболику једног вида признања и награде за успјех, а потом и прихватљивог облика са повољном цијеном за посјетиоца“, наводи Ћајић за Срну.
Ћајић већ десет година ради као наставник ликовне умјетности у Основној школи Соколац и радује га што су основци веома заинтересовани за ликовну умјетност јер она за њих представља вид опуштања и исказивање њихове креативне личности.
Он у слободно вријеме ствара нова умјетничка дјела, слика углавном акрилним и уљаним бојама, црта оловком и угљеном, те ваја.
Ћајић помаже младима да развијају таленат кроз ликовну секцију чији су чланови освајали више награда на нивоу БиХ, а поносан је на награду ученице Марије Бојат на Међународном фестивалу „Шетња под морем“ у мјесту Словенске Коњице, у Словенији.
Ћајић је својим радовима представљао Академију ликовних умјетности у Сарајеву, на изложби у Истанбулу, као један од бољих студената у класи професора Нусрета Башића.
Такође, учествовао је на више жирираних изложби као што је „Бијенале минијатуре“ у Горњем Милановцу, на којој су се његови радови пред публиком нашли међу 250 од више од 6.000 пријављених.
За овакве видове изложби, додаје, жири одлучује који ће радови бити изложени.
Таленат и умјетничку црту наслиједио је од оца Рајка, који се цијели живот бави сликарством, преферирајући пејзаже Романије, Јахорине, Гласинца и околине као непресушног извора умјетничке инспирације, али и од мајке Мире, која креативне идеје испољава у својим пословима.
Ћајић подсјећа да се и његов брат Жарко, дипломирани архитекта, раније више бавио сликарством, техником која повезује умјетност и његову професију.
Он наводи да припада групи сликара са Сокоца која очекује помоћ од шире заједнице за једну већу изложбу умјетничких дјела за коју је припремио више радова насталих у протекле двије-три године.
