Бетакаротен је провитамин витамина А који са витаминима Д, Е и К спада у витамине растворљиве у мастима. Њихове карактеристике и метаболизам су везане за метаболизам масти. За разлику од витамина који се растварају у води чији се вишак елиминише из организма, витамини растворљиви у мастима се складиште у организму. Главна улога им је у структирним функцијама, пишу Вијести.ме.
Група витамина А обухвата супстанце које су различите по саставу и хемијској структури, али које идентично делују на наш организам.
Бетакаротен је први пут изолован из корена шаргарепе и тако добио име по латинском називу шаргарепе. Каротеноиди су пигменти који поврћу и воћу у којима се налазе дају интензивну жуту, наранџасту и црвену боју. Витамин А и каротени су термостабилни и отпорни на уобичајену термичку обраду, али их разара дуже излагање сунчевој светлости и ваздуху. Улога витамина А у организму човека је везана више за структуру ћелије, него за њену функцију, па зато потребе за њим више зависе од телесне масе него метаболичких процеса.
Витамин А је неопходан за раст коштаних и свих других ћелија и ткива у организма. Учествује у стварању, заштити и регенерацији епитела коже и слузокоже, у репродукцији.
Успорава старење, регулише лучење знојних и лојних жлезда, подстиче синтезу колагена и побољшава чврстину коже, а значајан је и за добар имунитет. Витамин А се зове и „антиинфективни витамин“ . Због антиоксидативног дејства су у току проучавања његове улоге у заштити од неких малигних болести.
Лист непроцењиве вредности: Бори се против грипа, чисти лимфне и дисајне путеве, спречава реуму и још много тога још!
Када је унос масти одговарајући апсорбује се око 80 одсто овог витамина у саставу хиломикрона до јетре где се складишти. Залихе у физиолошким условима износе шест месеци до једне године.
Услед њиховог исцрпљивања код дужег недовољног уноса храном витамина или његових провитамина – каротена, или као последица поремећаја у апсорпцији или метаболизму, настаје авитаминоза витамина А.
Због недостатка овог витамина долази до поремећаја у регенерацији родопсина и због тога слабог вида у сумрак и при слабој светлости. Осим на очима долази и до промена на кожи која постаје сува, груба, перутава, нееластична. Коса губи сјај, ломи се и опада.
Код прекомерног уноса витамина А кожа огруби, настаје мучнина, повраћање, слабост, главобоља, мршављење, болови у мишићима и зглобовима, оштећење јетре. Примена високих доза витамина А је посебно ризична током трудноће јер може имати негативан утицај на плод.
Да би се одржавао оптмални статус витамина А у организму и тако превенирао дефицит, али и обезбиједиле потребне резерве витамина А, неопходно је водити рачуна о уносу препоручених количина. Које су то количине зависи од више фактора, а то су узраст, телесна маса, метаболичке активности и код жена посебна физиолошка стања као што су трудноћа и дојење.
Добри нутритивни извори витамина А животињског порекла су јетра, маслац, млеко, масне рибе, рибље уље, жуманце.
Међу намирницама биљног порекла се налазе добри извори бетакаротена. То су зелено лиснато поврће (спанаћ, купус, броколи, блитва, зелена салата). Што је зелено лиснато поврће тамније, садржи више бета каротена. Међутим, жуто-наранџасто поврће и воће као што су шаргарепа, диња, бундева, кајсија, наранџа, мандарина, кромпир су бољи извори бета каротена него зелено лиснато поврће.
Важно је напоменути да је за добру апсорпцију витамина А и бета каротена неопходно присуство масти у исхрани (10 г дневно). Према Европској агенцији за безбедност хране, препоручени унос витамина А за жене је 700µг/дан, док је за мушкарце 900µг/дан. Током трудноће препоручен је унос од 770µг/дан, а током дојења 1300µг/дан. Препорука је да суплементи витамина А буду од провитамина!