Ми смо жене чудновата бића, али једно нам је заједничко, волимо наше дуге каве и шашаве разговоре. Волимо причати о нашим љубавним пустоловинама, доживљајима и смијешним догодовштинама једнако као и лијепим гестама које су наши мушкарци за нас направили. И док је тих шашавих ситуација толико много, схватила сам да је оних лијепих геста мало… пуно премало.
Кад ми је пријатељица знала говорити да сам права сретница што се тиче мушке пажње, нисам ју доживљавала. Сматрала сам да она то себи тумачи на криви начин. У њеним сам очима била нека фатална заводница која је могла залудјети баш сваког фрајера, па би они за мене чинили апсолутно све.
У стварности сам само жена која је врцкава, помало дрска, љепушкаста и одувијек једноставно занимљива мушкарцима, али то је све. У свој свијет не пуштам било кога и не бавим се њима толико колико би она можда мислила. Но… једно је сигурно, није ми никад фалило пажње и њихових дивних геста.
Ипак, схватила сам да превише жена није доживјело ништа од тога. И то је нешто што ме оставило без ријечи милијун пута…
– ‘Он за мене такве ствари не ради. Мислим не изводи ме, а није баш ни обожаватељ цвијећа… каже да је то бацање новаца.’ – једна је од реченица коју најчешће чујем, па помислим: ‘Практично нема што.’
Је ли то заиста бацање новаца, или ти момци и мужеви једноставно своје партнерице узимају здраво за готово? Јер она је увијек ту, што год он направио, колико год окренут сам себи био, колико год шлампав, забораван, погубљен или можда и нешто још горе, нема везе, она трпи, она је ту и воли га.
Је ли заправо ствар у нама женама, да се ријетке заситимо монотоније и непажње?
И знам, рећи ће многи, љубав нису само вечере уз свијеће и велики букети ружа, али… љубав је и то. Љубав су и знаци пажње. Пољубац у чело само зато што те жели дотакнути. Одлазак у кино јер вам треба времена за вас. Шетња недјељом, чаша вина на крају дана док ти масира стопала а ти му причаш што си све данас доживјела. И вечере уз свијеће и мали викенд бијег само за вас двоје.
А онда схватим да многе жене то нису доживјеле чак ни док су се тек упознавале са својим мушкарцима. Нису биле обасипане пажњом. Нису ти фрајери слали доставе ружа у поноћ или 50 чоколада таxијем или долазили из другог града, ма из друге државе ради њих да би провели с њима само два сата… и не разумију о чему причам, па гледају разрогачених очију и мисле да препричавам сцене из Холлywоодског филма.
Не, то нису филмске сцене, то су све моја искуства. И догађају се свакодневно, али се догађају женама којима једна кава није довољна. Женама које знају колико вриједе и не желе бити с неким тко је једноставно немаран или напросто шкрт.
Подразумијева се да и она буде једнако пажљива и дарежљива, и не, никако да изиграва малу умишљену персону, високо подигнутог носа, без да му икад поклони нешто лијепо. Али исто тако, свака жена мора бити свјесна да ће се мушкарац око ње трудити точно онолико колико му она покаже да треба.
Ако му даш до знања да је у реду да заборавља твој рођендан, да те не изводи на Валентиново и Дан жена, да се не сјети ваше годишњице и да те једноставно узима здраво за готово, буди сигурна да се неће трудити ни мрву више но што мора. Заправо ће се трудити и мање од минимума, а ти ћеш бити она фрустрирана жена која у њему више не види мушкарца који ју је оборио с ногу, већ само кретена за којим скупљаш чарапе и спушташ даску на wц шкољки.
И што ми жене радимо кад постанемо љуте и разочаране? Ми приговарамо, ми им бројимо данима и сатима без престанка и само их још више удаљавамо од себе.
Но заправо, ствар је у томе да требамо себе третирати точно онако како бисмо хтјеле да нас они третирају. И то није ни размаженост ни бахатост, то је чињеница.
Гледала сам то милијун пута на примјерима брачних парова око себе. Гледала сам жене које мушкарци носе као мало воде на длану и жене које чекају да њихов муж 5 година у кухињу постави нову карнишу, а оне му и даље свакога дана кухају ручак јер он је добар муж, пуно ради, уморан је и добар је тата. Па супер, али је ли уморан кад треба с дечкима сваки тједан на ногомет? Не, онда је одједном највиталнији сероња у кварту.
Да му три дана за редом ниси скухала ручак, карниша би итекако стајала постављена у кухињи.
Примјер је баналан. Исто ради и моја мама. Дури се, свади, броји, негодује, али скуха ручак и направи колаче и сваки пут титра око мог старог као да је богом дан и онда још негодује кад он одмах скочи за било што, што треба нетко други а њене ствари чекају. Недавно се чак и на мене наљутила јер сам га звала из града да ми скокне по неке ствари. Он је исте секунде појурио. Али ја га другачије третирам. Увијек га похвалим, увијек му купујем ситнице, али му и хладно кажем да нешто нећу направити за њега ако се понаша глупаво. Нема везе што је он мој тата и мој највећи херој, сваки однос се треба базирати на стопостотном поштовању. Иста сам и према својој мами.
А тако се понашам и према другим људима који су ми важни. Особито према мушкарцима.
И кад схватим да не добивам онолико колико дајем и колико мислим да требам добити, не галамим, не бројим, не свађам се. Само се повучем. И своју пажњу, љубав и труд посветим себи и људима који то знају цијенити, а не да разбацујем своју енергију на неког тко је сам себи сврха и не види даље од властитог носа.
И не радим то да бих нешто некоме доказала, већ зато што сматрам да нас људи поштују онолико колико се сви ми поштујемо сами.
Закључак?
Стога ако се виђаш с мушкарцем препуним изговора који никад нема времена да те изведе на прави начин, онда га престани звати и изведи се сама. Он се можда никада неће дозвати, али мила моја сусрест ћеш неког тко ће те итекако носити као мало воде на длану, јер ће му импонирати да те изнова осваја сваки дан. И вјеруј ми да му апсолутно ништа неће бити тешко за тебе. Немогуће је ријеч која неће постојати у његовом рјечнику кад си ти у питању.
Ако си у браку у којем осјећаш да извлачиш краћи крај и да сву пажњу коју би ти требала добити, добивају сви могући неважни људи око вас, онда је вријеме да се сама побринеш за себе и оставиш те чарапе точно тамо гдје их је и бацио. И да му престанеш бројити. И не скухаш вечеру, већ своје клинце одвезеш сестри, мами, тетки или их оставиш с дадиљом и одеш с френдицом на каву, на вечеру, у казалиште. Упишеш се у теретану и доведеш се мало у ред. У међувремену му оставиш цедуљицу на фрижидеру да си за вечеру може сложити сендвич. Кад огладни сјетит ће се у којем је смјеру кухиња, како се отвара фрижидер, гдје стоји нож и како се реже салама.
Вјеруј ми, итекако ће примијетити како су се промијенили приоритети у твојој глави, како си задовољнија, сретнија, како једноставно блисташ а он није заслужан за то. Ефект ће бити невјеројатан а чарапе ће почети нестајати с пода и гле чуда појавит ће се у кошари за веш, а можда ће и рубље бити опрано. Немој се зачудити ако те дочека скухана вечера или барем достава из твог омиљеног ресторана… јер одједном ће се сјетити да јако волиш кинеску или мексичку. Сјетит ће се и које волиш цвијеће, а могуће је и да ће сам почети пазити како изгледа, јер ће се забринути да ниси нашла неког новог.
И све то постићи ћеш без да си иједном повисила тон.
Мало женске ‘злочестоће’ и добре дозе мудрости, никад није наодмет!
