Текст „Ризици – сазнај и избегни их“ доктора биологије Ерина Бромаџа који је специјализирао еволуциону имунологију, с разлогом има 10 милиона прегледа. У том једном тексту са свог блога, на ком од јануара прати и извештава о пандемији, овај научник на питак начин, обичном човеку нуди одговоре на питања о попуштању мера и коронавирусу.
Преносимо делове Бромаџовог текста који је објавио на свом блогу:
“Делује као да је доста људи одахнуло, а ја нисам сигуран зашто. Кривуља епидемије има релативно предвидив раст и када се достигне врхунац, може се предвидети и пад. Имамо поуздане податке о епидемији у Кини и Италији, што показује да последњи део кривуље смртности опада полако, а смрт се наставља месецима…
Од када је држава почела да попушта с мерама, дали смо вирусу више горива и сва предвиђања падају у воду. Разумем разлоге за поново успостављање економије, али као што сам већ рекао, ако не решите биологију, економија се неће опоравити.
Зато, с обзиром на то да ћемо отварањем широм земље дати крила вирусу и да ће се то десити без обзира на то да ли се мени свиђа или не, циљ ми је да покушам да вас преусмерим од ситуација које су ризичне.
Где се људи разболе?
Знамо да се много људи зарази код куће. Члан породице покупи вирус у заједници и унесе га у кућу где константан контакт са укућанима води ка инфекцији.
Али где људи покупе вирус у заједници? Углавном чујем да сте забринути због продавница, вожње бицикла, непажљивих особа које џогирају без маски… Да ли су то места која треба да нас бирну? Па, и не баш. Објаснићу вам.
Да бисте се заразили, морате бити изложени инфективној дози вируса. На основу истраживања о инфективној дози МЕРС и САРС вируса (али и овог) процењено је да је потребно око 1.000 САРС-ЦоВ2 вирусних честица да би дошло до инфекције. Не заборавите – ово и даље треба да буде експериментално потврђено, али можемо користити ту цифру да бисмо објаснили како долази до заразе. Можете се заразити кроз 1.000 вирусних честица које добијете једним удахом или једним трљањем ока, или 100 вирусних честица које удахнете у 10 удисаја, или десет вирусних честица са 100 удисаја. Свака од ових ситуација може довести до заразе.
Брзина вируса – кашаљ, кијање, дисање
Кашаљ: из једног накашљавања се испушта око 3.000 капљица, а оне путују брзином од 80 километара на час. Већина капљица су велике и брзо падају (гравитација) али доста њих остаје у ваздуху и могу да пређу преко просторије за неколико секунди.
Кијање: из једног кијања се испусти око 30.000 капљица, и оне путују брзином од 320 километара на час. Већина капљица су мале и лако пређу с краја на крај просторије.
Ако је особа заражена, капљице у једном кашљању или кијању могу да садрже и око 200 милиона вирусних честица које се шире по околини.
Дисање: У једном издисају се испусти од 50 до 5.000 капљица. Већина њих је спора и брзо пада на земљу. Још мање је капљица које испуштамо кроз нос.
Опасна места
Ако занемаримо масовно ширење епидемије по домовима за старе, највећа легла заразе су затвори, цркве и радна места попут кол центара и места за паковање робе. Свако место које је поново отворено, а има лош проток ваздуха и у њему је доста збијених људи је невоља…
Сва места на којима је дошло до масовне заразе су ентеријери у којима су људи били близу и много су причали, певали и викали. Главни извори заразе су кућа, радно место, јавни превоз, прославе и ресторани. То обухвата 90 одсто свих догађаја на којима је дошло до масовног ширења.
Потпуни контраст је куповина у продавницама која је довела до малог броја инфекција.
Ентеријери у којима је лимитиран проток ваздуха или је ваздух “рециклиран” и у којима има много људи су такође опасни. Знамо да ће, ако у просторији величине терена за одбојку седи 60 људи, доћи до масовне инфекције. Иста ствар важи за ресторане и кол центре.
Смернице о друштвеној дистанци не пију воду у затвореном простору у ком проводите много времена ако су људи на другом крају те просторије заражени.
У свим случајевима које сам навео, људи су били изложен вирусу из ваздуха током дужег периода (неколико сати). Чак и када су били удаљени 15 метара, и уз мале дозе вируса који је путем ваздуха долазио до њих, током дужег периода је долазило до инфекција, а у неким случајевима и до смртних исхода.
Правила о дистанцирању вас заправо штите ако сте вирусу изложени кратко и то напољу. Сунце, топлота и влага у екстеријеру смањују ризик од заразе јер утичу на преживљавање вируса. Када размишљате о ризицима у супермаркету или тржном центру, требало би да узмете у обзир величину тог простора, број људи, колико дуго се људи задржавају у продавници. Када све то саберете – ако нема много људи, простор је велики и добра је циркулација ваздуха, плус ако се кратко задржите унутра – смањујете ризик. С друге стране продавци су под већим ризиком.
Опасност попуштања мера
Од када су мере попустиле и почели смо више да се крећемо, враћамо се активностима у канцеларијама, неопходно је да сагледамо окружење и направимо процену.
Колико има људи, колико свежег ваздуха и колико дуго ћу остати на том месту- то су питања која треба да поставите себи. Ако сте у отвореном офису – требало би да будете свесни ризика. Уколико радите посао који захтева комуникацију лицем у лице – знајте да сте под великим ризиком. С друге стране, ако седите у добро проветреној просторији са неколико људи, ризик је мањи.
Када сте напољу и прођете поред некога – не заборавите на дозу и време. Требало би да зараженој особи будете у домету даха пет и више минута да бисте се заразили. Иако људи који џогирају вероватно испуштају више вируса због дубоког дисања, не заборавите да је време излагања такође мање када пролазите поред њих јер су брзи.
И иако сам се овде бавио респираторним аспектима, молим вас не заборавите површине. Те инфициране капљице негде падну. Перите руке често и прекините да додирујете лице!
Уколико сте се већ вратили на посао, носите маску. То ће помоћи свима, па и вашем бизнису.”