Био је то век ратова, технологије и многих других догађаја који су променили смер човечанства. Ово су само неки од њих.

1918. година

Први светски рат ће заувек остати записан као велика прекретница у људској историји. На крају овог рата пропала су четири најутицајнија царства која су постојала: Немачко, Аустроугарско, Османско и Руско. Атентат Гаврила Принципа на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда важи као повод за I светски рат.

Ово је означило почетак модерног доба. После рата настала је модерна идеја о националној држави и окончано је доба царстава. Нека од највећих савремених питања, попут ратова на Блиском истоку, такође су покренута.

Други далекосежни догађај из 1918. године био је шпански грип, који је према неким проценама, заразио око једне трећине светског становништва и убио најмање 50 милиона људи. Болест је несразмерно утицала на становништво неких земаља, али нас је и натерала да развијемо нове начине суочавања са епидемијама и пандемијама.

1945. година

Ако је постојала током 20. века јасна прекретница између “прошлих” и “данашњих” времена, то је 1945. година. Неки историчари чак ову годину означавају као почетак савремене историје.

Било је нејасно како ће након II светског рата изгледати свет. Наравно, не смемо да запоставимо 1945. ни као годину првих атомских бомби. Додајемо, тако, још једну ствар прилично дугачком списку онога што може да збрише човечанство.

Много је важније било све политичко маневрисање међу земљама победницама, јер су сви желели да прогурају своју верзију светског поретка. Како се рат ближио крају, Британија је желела да САД ослободе што више европске територије. У том је тренутку било јасно: Све што савезници не узму, завршиће у рукама Совјета.

Поред политичких преговора између страна, све веће непријатељство између Совјета и осталих у победничким преговорима у суштини је покренуло Хладни рат. Ово је дефинисало геополитичке односе у наредним деценијама.

1962. година

Светски значај догађаја 1962. године није још потпуно познат. Наравно, Хладни рат је био очигледно време за велику тензију између САД и Совјетског савеза. Ово је била и година Кубанске кризе. Ипак, ни један од ових догађаја није имао утицај на остатак света као нешто што се догађало у Ватикану.

Године 1962. почео је други састанак Ватиканског сабора; први се догодио око 100 година раније. Око 2.500 бискупа и верника позвано је у базилику Светог Петра на четири седнице савета, а последња седница је одржана 1965. године.

Циљ је био да редефинишу место Цркве у модерном, послератном и постколонијалном свету. Неки је називају најважнијим догађајем у модерној хришћанској историји, јер је она дефинисала веру за све наредне године.

Рођење многих карактеристика које данас сматрамо својственима хришћанству, попут братства унутар вера, дозволе за употребу језика који нису латински током мисе и општег кодекса понашања за модерне хришћане.

1979. година

Иако је немогуће препричати све кључне догађаје из 1979. године, биће довољно само набројати неке, почев од инвазије СССР на Авганистан. Овај рат није само допринео крају СССР-а и глобалном паду комунизма. Створио је и модерну верзију исламског тероризма.

Захваљујући средствима из земаља попут Саудијске Арабије и САД, отпор локалног становништва против страног освајача претворен је у свети рат против “безбожних комуниста”.

Као што ћемо касније сазнати, свет је платио страшну цену финансирања овог екстремизма. Такође, 1979. је била и година Иранске револуције, која је утрла пут моћној али данас крајње радикализованој држави Иран.

У Великој Британији, Маргарет Тачер постала је премијер. Њене политике родиле су нови стил управљања, који данас многи називају “неолиберализам”, а који је обликовао све конзервативне покрете наредних деценија.

1990. година

Поред поновног уједињења Немачке и распада Совјетског савеза, 1990. је била пресудна за глобални пад комунизма. Био је то крај масовног “експеримента дугог века” у већем делу света. Иако комунизам и даље преживљава понегде, 1990. је био крај таквог глобалног поретка.

Међутим, то није све. Прва верзија “World Wide Web” (WWW) пуштена је заједно са прегледачем да бисте јој приступили. Интернет какав данас знамо је први пут покренут баш ове године. Од тада, нисмо се ни одвојили од екрана.