Да ли Немачка сме већ да размишља о укидању рестриктивних мера и расправља о њиховом ублажавању? Политичари кажу да је за то прерано, док све више угледних стручњака ту расправу подстиче и нуди предлоге, преноси ДW.
Лотар Вилер, председник Института Роберт Кох, према чијим подацима је до сада било инфициарно укупно више од 103.000 људи, од којих је излечено 33.300 а умро 1.861, каже да је, упркос томе што се у Немачкој смањује број нових инфекција, прерано говорити о побољшању ситуације.
У Немачкој није проглашено ванредно стање, али је јавни живот потпуно замро, а ради само оно што је неопходно.
Испитивања јавног мњења су показала да су грађани углавном задовољни мерама власти, подржао их је и академски део друштва, док им се привреда гунђајући повиновала.
Међутим, како време пролази све гласнија је дискусија о томе да ли су рестриктивне мере још примерене а пре свега се поставља питање колико ће трајати. Многи кључни политичари на то имају кратак одговор: будите стрпљиви, наводи ДW.
Професор теологије Петер Даброк, председавајући немачком Савету за етику, сматра да су власти у Немачкој заслужиле признање за активности у корона кризи, али да греше тиме што одбијају расправу о ублажавању и крају ограничења“.
Даброк је позвао на отворену расправу о постепеном ублажавању ограничења. ? Прерано је за отварање, али никада није прерано размишљати о критеријумима за отварање“, оцењује он.
Тринаест професора универзитета и један лекар такође сматрају да је погрешно супротстављати заштиту здравља на једној и продуктивну економију на другој страни.
Јер, уз неконтролисано ширење вируса није могућ ни позитиван развој економије, а штетни ефекти постојећих рестриктивних мера не погађају само економију, већ и здравство, друштво и политику.
Како наводи ДW, они излаз из корона кризе виде као оптималну комбинацију разумне борбе против пандемије и прилагођавања рестриктивних мера, зависно од тога о којим се људима, регионима и секторима друштва и привреде ради.
Предлажу и формирање регионалних оперативних група широм Немачке са задатком да политици нуде предлоге мера, да прате њихово спровођење и да се баве комуникацијом са јавношћу.
Ови стручњаци предлажу да би прво требало отворити секторе са малим ризиком од инфекције, као што су високо аутоматизоване фабрике и оне у којима су мање рањиви људи, као што су вртићи и школе.
Такође би раније могли да се отворе региони у којима има мало инфицираних и у којима је мали потенцијал за ширење вируса, као и региони у којима је постигнут висок степен имунитета.
Слично другим епидемијама, рестрикције се морају постепено замењивати мерама усмереним на четири узајамно зависне ризичне групе: старије особе, хроничне и друге болеснике који пате од више болести, институције као што су старачки домови и болнице и спонтана локална жаришта.
Такође, они истичу да ће ширење вируса у наредном периоду бити доминатно у тим институцијама, а да ће бити смањено путем индивудалног контакта.