Земљотрес на свјетским триштима капитала, валута и робе, због пандемије корона вируса, траје већ три мјесеца и изазвао је, вјероватно, најразорнију распродају актива од Велике депресије.

Цифре су запањујуће.

На свјетским берзама збрисано је 15 хиљада милијарди долара вриједности акција, цијене нафте су пале за 60 процената, а тржишта у успону, попут Бразила, Мексика и Јужне Африке, биљеже пад њихових националних валута за више од 20 одсто.

Волатилност и притисак на тржиштима корпоративног задуживања појачала су страховања да би могли да пропадну читави сектори – испарила је готово половина вриједности акција авио-компанија, а економије које су већ у паду суочавају се са новим таласом кризе државних дугова, пише Ројтерс.

Гиљотину није избјегао ни Волстрит, гдје је забиљежен суноврат Дау Џонса за 22 одсто и индекса С&П 500 за 24 процента, азијско-пацифички МСЦИ, који мјери вриједност акција на берзама 49 земаља, изгубио је скоро 25 одсто вриједности, док се лондонски ФТСЕ стропоштао за 27 одсто.

Илуструјући интензитет удара који свјетске берзе трпе, британска агенција наводи да је рекордни квартални пад вриједности на Волстрита износио 40 процената 1932. усред Велике депресије, те да чињеница да су индекси С&П и Дау прије само мјесец дана били на рекродним нивоима свједочи о томе да је овог пута пад био бруталнији.

Акције у Кини, коју је вирус прво погодио, релативно су добро прошле с падом од само 11 одсто у доларској противвриједности, али су посљедице на другим великим тржиштима у успону погубније пошто су њихова главна тржишта робе у валута у колапсу.

Руске акције, које су прошле године биле на челу листе добитника, потонуле су за 40 процената у доларском износу, берза Јужне Африке, којој је у петак одузет инвестициони кредитни рејтинг, пала је у истом поценту, али је најгоре прошао Бразил са суновратом вриједности акција од 50 одсто.

Велики дио оваквих негативних резултата, дугује се жестоким волатилностима на валутном тржишту. Све три наведене земље биљеже ове године пад вриједности њихових валута за више од 20 одсто, што је такође повезано с колапсом цијена на робним берзама.

Сјеверноморска нафта „брент“ пала је за 62 процента у прва три мјесеца ове године на само 25 долара за барел. На то, досуше, није утицала само криза са корона вирусом, већ и раздор између чланица Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и Русије у погледу потребе за додатним смањењем производње.

Цијене индустријских метала попут бакра, алуминијума и челика опале су за 15 до 22 одсто, а неки пољопривредни производи као што су кафа и шећер потонули су за 17, односно 10 процената.

Због оволиких турбуленција на тржиштима капитала, инвеститори интензивно трагају за сигурним уточиштима, како њихов новац не би губио вриједност. А, да ли има таквих “склоништа”? Да, али не много.

Шансу виде у улагању у акције Амазона и Нетфликса које су порасле за 10 и за 2,5 одсто, респективно, као и у неким компанијама медицинске опреме које такође јачају.

Ултра сигурне америчке државне обвезнице су се опоравиле 13 процената након што су Федералне резерве срезале америчке каматне стопе практично на нулу.

Долар је од почетка године вртоглаво скочио према валутама тржишта у успону а ојачао је и у односу на главне свјетске валуте, мада је у посљедње двије недјеље попустио тако да ће квартал завршити јачи за само два одсто према водећим ривалима.

Јапански јен, друго традиционално сигурно уточиште међу валутама, биљежи раст према долару од 0,4 процента у првом тромјесечју, док је швајцарски франак ослабио према долару, али је, с друге стране, снажно ојачао према евру и многим другим валутама.

Инвестициона банка „ЈПМорган“ процјењује да ће корона вирус гурнути свјетску економију у минус од 12 процената у првом кварталу, а пандемија се и даље брзо шири и држи у карантину велике дијелове глобалне економије, тако да је мало вјероватно да ће у другом тромјесечју бити пуно лакше, закључује британска агенција.