Дан броја пи је годишња прослава којом се обиљежава математичка константа π (пи). Дан броја пи одржава се 14. марта (или 3/14 по америчком запису датума мјесец/дан) јер су 3, 1 и 4 три најзначајније цифре броја π у децималном запису. На овај дан се родио Алберт Ајнштајн.
Наиме, π је један од најпознатијих ирационалних бројева. Такви бројеви се не могу представити као разломак, а иза децималне запете садрже бесконачно много цифара. Број π није само ирационалан, мистериозан је на још један начин – он је трансцедентан. То значи да не постоји алгебарска једначина за коју би π био рјешење.
Међутим, овај број може да представља и нешто сасвим опипљиво. Стари Грци су помоћу канапа мјерили обиме разних кругова – на примјер бачви како би израчунали колико вина у њих стаје – и кад год би их подијелили дужином пречника, увијек су добијали вриједност броја π.
Познат и под називима Архимедова константа и Лудолфов број, најчешће записан грчким словом π, он се јавља као пресудан фактор у огромном броју једначина које описују природне појаве. Тако π одређује брзину којом падају кишне капи, начин на који се шири и скупља свемир и прелама свјетлост или вјероватноћу нестајања живих врста. Број π можда и најбоље повезује све области математике.
Најчешће се заокружује на 3,14, а може се користити и у било којој апроксимацији као што је 3,1415926535897932384626433832795… Понекад се у рачуну заокружује као количник 22/7.
Анастасија Симић, ученица првог разреда гимназије и члан математичке секције, велики је љубитељ математике и науке. Зашто помињем Анастасију? Она напамет зна првих сто децимала броја пи у шта су могли да се увјере и посјетиоци недавно одржаног Музеја математике.
Дан броја Пи се у свијету обиљежава на разне начине, а свакако најсимпатичнији и широким народним масама најукуснији је – такмичење у једењу пите. Зато, данашњи дан искористите да поменете број пи, направите питу и почастите себе и своје укућане.
ПС. И редовно перите руке.
