1500 – Шпански морепловац Висенте Јањес Пинсон (Виценте Yанес Пинзон) открио је Бразил.
1531 – Више од 30.000 људи је погинуло у земљотресу у главном граду Португалије, Лисабону који је потпуно разорен.
1699 – Потписан је Карловачки мир којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција, Отоманско церство је изгубило Угарску, Славонију, Лику и Банију, а задржало Банат и део Срема до Митровице. Венеција је добила средњу Далмацију, Боку Которску до Рисна и Мореју (Пелопонез).
1788 – Британски бродови с првим насељеницима из Енглеске, укључујући групу робијаша, упловили су у залив Ботани Беј (Сиднеј) у Аустралији где су британске власти основале колонију.
1823 – Умро је енглески лекар Едвард Џенер (Едwард Јеннер), који је 1796. пронашао вакцину против великих богиња.
1885 – Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели су Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона (Цхарлес). Британци су поново преузели власт 1898, а Судан је остао под британском влашћу до 1. јануара 1956.
1891 – Умро је немачки инжењер Николаус Аугуст Ото (Отто), који је 1861. направио први бензински мотор, а 1876. изумео четворотактни мотор с унутрашњим сагоревањем – „Ото мотор“.
1905 – Код Преторије у Јужној Африци је нађен највећи дијамант на свету „Калинан“. Необрађен је тежио 622 грама – 3.106 карата.
1930 – Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије започео је марш кроз Индију против пореза на со. „Марш соли“ требало је да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности.
1934 – Потписан је десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939.
1935 – Изашао је први број београдских „Недељних информативних новина“ (НИН).
1942 – Прве трупе САД у Другом светском рату стигле су у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле су се 1943. нападом на Италију.
1947 – У авионској несрећи у Данској погинуо је шведски престолонаследник Густав Адолф (Густаф) (40). Без оца је остало петоро деце, међу којима и садашњи краљ Шведске Карл Густав XВИ (Царл).
1950 – Индија је формално проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта.
1965 – Хинди је постао званични језик Индије, што је изазвало немире на југу земље где становништво говори другим језицима, па је влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески.
1972 – У Чехословачкој се због експлозије подметнуте бомбе распао и срушио авион ЈАТ-а „ДЦ-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло је 26 путника и чланова посаде, а пад са висине од 10.000 метара је преживела једино стјуардеса Весна Вуловић.
1990 – Умрла је филмска глумица Ава Гарднер, холивудска звезда 1950-их година. Играла је у 60 филмова („Босонога контеса“, „Мамбо“, „Снегови Килиманџара“, „Сунце се поново рађа“).
1993 – Књижевник Вацлав Хавел изабран је за председника нове, Чешке Републике, после мирног распада феералне Чехословачке.
1994 – Румунија је, као први бивши хладноратовски противник НАТО, с тим савезом склопила „Партнерство за мир“.
1996 – Сенат САД је одобрио споразум СТАРТ-2 о смањивању броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета.
2000 – Међународни суд за ратне злочине донео је коначну пресуду првом оптуженику коме је суђено за злочине током рата у БИХ (1992-95). Босански Србин Душко Тадић је на крају поступка који је трајао скоро четири године, осуђен на 20 година затвора.
2001 – У земљотресу магнитуде 7,7, у Гуџарату, у западној Индији погинуло је 18.000 људи.
2003 – Обављен је први комерцијални лет авиона компаније с Тајвана до оближње Кине, после више од 50 година међусобне кризе.
2005 – Кондолиза Рајс (Цондолеезза Рице) постала је државна секретарка САД као прва Афроамериканка на тој дужности.
2015 – Либи Лејн (Либбy Лане) је у катедрали у Јорку постављена за прву бискупкињу у историји Англиканске цркве.
