Масовни одлазак из Босне и Херцеговине је највише проблема задао послодавцима. Велика је потражња за бројним занимањима која су код нас вишеструко слабије плаћена него на западу, а проблем је посебно актуелан и акутан у вези с возачима камиона и аутобуса. Неки послодавци се већ окрећу увозу радне снаге.
Посљедњих мјесеци посебно се истиче недостатак возача, комерцијалиста, трговаца, варилаца, ЦНЦ оператера, као и радника разних занимања у дрвној и текстилној индустрији те у угоститељству. Такође, када је ријеч о високој стручној спреми, тражени су ИТ стручњаци, програмери, wеб дизајнери, потом инжињери машинства, електротехнике те фармацеути.
Либерализација тржишта радне снаге у Европској унији направила је озбиљне проблеме и бх. превозницима. Сафудин Ченгић, генерални директор сарајевског Центротранса, каже како су бројни квалитетни возачи отишли, посебно у Словенију и Аустрију, док су у Њемачкој конкурси за запошљевање возача аутобуса стално отворени.
„Центротранс има властити едукацијски центар и аутошколу у којим они који желе радити могу бесплатно добити потребно образовање, а тиме и посао те смо тако досад превазилазили овај проблем“, каже нам Ченгић уз напомену да уз помоћ Службе за запошљавање КС ова компанија у наредном периоду жели едуковати 50 нових возача, а да би у 2020. години требали запослити бар њих 40.
Оптерећење на рад 73 посто
Разлози за одлазак наших радника на запад прије свега су, како истичу послодавци, висока оптерећења на рад код нас, од 73 посто. Држава би морала наћи начина да то смањи како би се плате радницима повећале, а тиме и смањио одљев радне снаге.
Ченгић сматра да увоз радне снаге није прва опција, да треба искористити властите ресурсе, јер само у Кантону Сарајево има 60 хиљада незапослених.
„Заговорник сам тога да незапослене преквалификујемо и усмјеримо на она занимања која су потребна послодавцима, а посебно сам за то да се уписна политика у средњим школама прилагоди потребама послодаваца, а не да се фабрикује кадар који објективно нема могућност наћи посао у својој струци“, казао је Сафудин Ченгић.
Сличног је става и Томислав Мајић, предсједник Удружења за подузетништво и посао ЛиНК из Мостара, који сулуду образовну политику илустрира податком да Мостар већ скоро 30 година не производи авионе, а и даље едуцира кадар за занимање авиолимар.
Увоз једино рјешење
„Многи послодавци већ истичу да је увоз радне снаге једина мјера која може зауставити потпуни нестанак способне радне снаге, а да је то посљедњих мјесеци највише изражено међу возачима камиона и аутобуса. Наши људи који имају потребне дозволе одлазе радити у Словенију и даље, за двоструко веће плате“, каже Мајић.
Несташица радне снаге у Херцеговини посебно је изражена у прољеће и љето, кад крене сезона на Јадрану.
„Све оде па нема ко ни засаде обрати. Ове године у долини Неретве, када је дошла берба, радна снага тражила се и у Србији, Македонији… За бербу мандарина дневница је била 50 КМ уз плаћену храну и пиће за тај дан“, каже Мајић који каже како послодавци не сједе скрштених руку, већ су припремили 25 закона који се тичу пословања, али Влада ФБиХ то још увијек није узела у разматрање.
