Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, изабран је за митрополита дабробосанског и тако је постао 61. по реду архијереј на трону дабробосанских митрополита, од оснивања Митрополије 1220. године, коју је основао Свети Сава. Од 1992. године сједиште Митрополије дабробосанске и Његовог високопреосвештенства пренијето је у Соколац. Данас је сједиште у Сокоцу и Сарајеву.
У Храму Светог пророка Илије у Сокоцу, 2. септембра 2017. године, дочекан је уз присуство бројног свештенства, високих званица и вјерника, а устоличен у трон митрополита дабробосанских 3. септембра, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. На трону митрополита дабробосанских, новоизабрани митрополит Хризостом наслиједио је блаженопочившег митрополита Николаја.
ПРОШЛЕ СУ ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОД КАДА СЕ СТАРАТЕ И УПРАВЉАТЕ МИТРОПОЛИЈОМ ДАБРОБОСАНСКОМ. ШТА БИСТЕ ПОСЕБНО ИЗДВОЈИЛИ У ТОМ ПЕРИОДУ?
– Као прво, да заблагодаримо Богу на Његовом дару да будемо насљедник великих митрополита дабробосанских. Вријеме брзо пролази. Ево већ двије године и четири мјесеца, ту смо на великом дјелу духовне и материјалне обнове наше митрополије. Двије године је кратак период да би човјек могао да каже да је нешто постигао. Али, битно је да се сви заједно трудимо у Добру. Ако треба нешто да издвојимо, онда је то ова 2019. година, у којој смо обиљежили и прославили 800 година аутокефалности наше Српске православне цркве и оснивања наше митрополије. Уистину, наша митрополија се пројавила као историјска, по свом памћењу, и као славна по својој организацији. Овај 800-годишњи јубилеј је својеврстан позив за нас и наше духовно обновљење, освјешћење. Широм Митрополије подсјетили смо и нас и све наше епархиоте на оно што јесмо и што треба да будемо. Прошла 2018. година била је година реновирања палате наше митрополије у Сарајеву. То је свакако историјска обнова на коју смо поносни. Ви сте у свом представљању навели да је 1992. године сједиште Митрополије пренесено у Соколац. Само да Вас исправим – није сједиште никад пренесено, али је због ратних сукоба и тадашњих околности митрополит Николај био онемогућен да столује у Сарајеву. Соколац је, и онда и данас, административни центар Епархијског управног одбора наше митрополије.
МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА ИМА ВЕЛИКУ И ТРАГИЧНУ ИСТОРИЈУ. ПРИСТУСТВОВАЛИ СТЕ ОБИЉЕЖАВАЊУ МНОГО ЗНАЧАЈНИХ ДАТУМА. КОЛИКО ЈЕ СЈЕЋАЊЕ НА ПРОШЛОСТ ВАЖНО ЗА БУДУЋНОСТ?
– Да, наша митрополија постоји већ 800 година. То је, уистину, велико историјско раздобље у којем је Митрополија расла, цвјетала и увеличавала се, с једне стране, али исто тако била распињана на крсту, на Голготи и умирала. То је слика голготског живота наше Цркве – смрт па васкрсење! Веома је битно да знамо своју историју, да знамо историју наше митрополије, јер је то знање и истовремено познавање себе. Нема Србина без Православне цркве, без Светосавске цркве. Сјећање на прошлост је самопоштовање! Нико од нас није на овом свијету сам. Он је у течењу историје – у којем се смјењују трајања и умирања. Сјећање на прошлост је, прије свега, сјећање на све оно што је лијепо, свето, честито, али истовремено на оно што нас је ожалостило и забољело. Наша прошлост је огледало наше садашњости и будућности.
ОВЕ ГОДИНЕ ЈЕ ОБИЉЕЖЕНО 800 ГОДИНА ОД САМОСТАЛНОСТИ СПЦ И ОСНИВАЊА ДАБАРСКЕ ЕПАРХИЈЕ, ДАНАШЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ (1219. ГОДИНЕ). КАКО У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ ОЧУВАТИ НАЦИОНАЛНИ И ДУХОВНИ ИДЕНТИТЕТ?
– Наш народни и црквени идентитет можемо сачувати управо кроз наше памћење и знање нашег идентитета. Само кроз чист и здрав национални карактер и кроз наше свето православље, ми можемо сачувати, али не само сачувати, већ и обогатити и усавршити наш национални и духовни идентитет. Незаобилазна улога Цркве и наше митрополије јесте у томе: Црква са свим што она јесте увијек даје ,,тон” том нашем православном, духовном и националном идентитету. Ми јесмо у свијету и дио смо свијета такви као Срби. Истовремено, ми живимо у ери глобализма. „Философија“ глобализма је уједначавајућа, уравниловачка. Све што је различито и посебно по тој глобалистичкој философији треба „скресати“. Ми смо у бившој Југославији живјели југословенски глобализам. Из искуства кажемо: треба се чувати свега што је глобалистичко. Оно уствари проводи синкретизам религија, култура, политика и чини све да се мали народи утопе у море глобализма, мундијализма и свих тих – изама.
ПО ВАШЕМ БЛАГОСЛОВУ, У СОКОЦУ СЕ ГРАДЕ ХРАМОВИ У ЖЉЕБОВИМА, БЈЕЛОСАВЉЕВИЋИМА И ВИДРИЋИМА. МАНАСТИР У ОЗЕРКОВИЋИМА ЈЕ ПОНОВО ЗАЖИВИО. КОЛИКИ ЗНАЧАЈ ИМА ОБНОВА И ИЗГРАДЊА ХРАМОВА ЗА ЖИВОТ НАРОДА РОМАНИЈЕ?
– Да, Богу хвала да смо прошле 2018. године почели, а ове 2019. године, наставили са градњом цркава у Бјелосављевићима, Видрићима и Жљебовима. То је велики благослов божији за вјерни народ Романије, који ће се, гледајући на свете храмове, сјећати великог Бога и Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Чим стигну звона и почну звонити, она ће нас подсјећати и позивати на молитву. А чим почну да се служе свете литургије, биће оне мјеста наших освећења. Свети храмови су света мјеста на којима се и вјерни народ божији освећује. Зато се радујемо да смо одмах по Нашем доласку покренули пројекат градње нових храмова. Прије Нас су већ била подигнута два храма у Ћаваринама и Јасику. Ми смо их освештали. Велики је благослов за Соколац и за цијелу Романију да имамо на подручју Сокоца три манастира у којима се служи и поје божанствена литургија. То су манастири Кнежина, Озерковићи и Равна Романија. Од посебног значаја је и важности за Соколац то да је „пропјевао“ манастир Озерковићи. Срећни смо због тога и Богу благодарни.
ШТА БИСТЕ ПОРУЧИЛИ ВЈЕРНИЦИМА У ИШЧЕКИВАЊУ РАДОСНОГ ДАНА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА?
– Шта бисмо поручили вјерницима у ишчекивању радосног Христовог рођења? Прије свега поручили бисмо им: Не губите наду и не очајавајте! Живимо у тешким временима у којима је заборављен човјек и његове потребе. Показало се потпуно истинито да је проклет (несрећан) сваки онај ко се узда у човјека – човјека превртљивога и варљивога, који не види и не познаје брата свога, ближњега свога! Али, Бог никада не оставља и не заборавља човјека! Он увијек долази к нама, куца на врата наших срца и чека да их отворимо. У тајни Божића то се открива. Бог нама долази! Али, и ми треба да кренемо ка Богу, ка Христу Богомладенцу и да Га видимо и сусретнемо, не само у пећини Витлејемској, већ у јаслицама срца свога, у нама самима, да Га ту познамо и поздравимо пјесмом: Слава Богу на висинама, а на земљи мир и добра воља међу људима. Осим ове духовне поруке желимо да поручимо и позовемо све да се окренемо раду и почнемо да живимо достојанствено као и свети преци наши. Градимо своју отаџбину и будимо ње достојни! Оци наши за њу гинуше, а ми је сада требамо освештати новим рађањима, новим животима, истовремено и нашим радом обновити!
Христос се роди једном и за свагда! Ми славимо Његово рођење да бисмо се подсјетили на Његову спаситељску улогу и разумјели Божанско благовољење. Рађање је највећи благослов који човјек има!
Честитајући свима празник Христова рођења поздрављамо Вас сверадосним поздравом:
Мир Божији – Христос се роди!
Ваш Митрополит Хризостом
