Нови глумачки ангажман Милоша Биковића у филму „Слуга“ редитеља Клима Шипенка, имао је велику пажњу медија у Русији и у Србији и пре саме премијере ове комедије, јер се наш глумац у обе земље одавно позиционирао као звезда.
А само осам дана после премијерне пројекције „Слуге“ у Москви (19. децембра), Биковић је за тумачење главног јунака Грише и у биоскопу „Синеплекс Ушће“ пре две вечери испраћен овацијама.
– Руска публика је дивно реаговала на овај филм, са пуно смеха, људи су излазили из биоскопа мало охрабрени и разгаљеног срца, јер је „Слуга“ једна топла комедија са позитивним емоцијама. Она је стигла и на репертоар наших биоскопа, а пошто се Срби и Руси смеју истим стварима јер имају сличне темперамент и менталитет, верујем да ће и гледаоци у Србији тако доживети ову причу, и да ће она бити радо гледана у обе земље – каже Биковић у разговору за „Новости“.
* ВАШ ГЛАВНИ ЈУНАК У НОВОМ ФИЛМУ ЈЕ МЛАДИ, БАХАТИ БОГАТАШ КОЈИ МИСЛИ ДА МУ ЈЕ У ЖИВОТУ СВЕ ДОЗВОЉЕНО И ДА ЈЕ ИЗНАД ЗАКОНА?
– Имао сам озбиљан изазов да направим лик човека који ће на крају морати да се суочи са својим поступцима, то су ситуације које се свима догађају. Човек стално чини грешке и налази се пред испитима који су му опет прилика да те грешке исправи. Бог нам увек даје нека искушења, а на човеку је да одлучи да ли ће да гради свој карактер или да га разграђује. Гриша кога играм доживљава преображај на радикалан начин, када његов отац изрежира саобраћајну несрећу, после које се он буди на селу, као слуга, а година је 1860.
* ДА ЛИ БИ ЧОВЕЧАНСТВУ ДАНАС ТРЕБАЛО ДА СЕ ДЕСИ НЕКА ВРСТА „КАТАКЛИЗМЕ“, КАО И ГРИШИ КОГА ИГРАТЕ, ДА БИ СЕ ПРЕОБРАЗИЛО?
– Није цео свет толико остао без људског лица и морала, колико се то у медијима данас потенцира. У њима се ствара слика да су људи остали без онога што их чини људима – без емоција, емпатије, истине, поштења, и та слика се промовише и индукује. Али, она није реална, јер само врло мали број медија даје ону врсту духовне и душевне хране која је човеку потребна. Далеко је више оних који шире страшно зло, а то су ријалити програми, зато што пласирају један извитоперени систем вредности. С друге стране, на тај начин, они проверавају и тестирају спремност друштва да реагује на зло које пласирају. Мислим да је то један ефекат „куване жабе“, где ће сваки наредни ријалити бити све бруталнији, жешћи, док не дођемо до ритуалних убистава у тим програмима. Говорим фигуративно, али нико од нас не зна колико ће они далеко ићи, а иду све горе и горе.
* ШТА ТО, ЗАПРАВО, ЗНАЧИ?
– Људе шокирате једном, не можете их истом ствари шокирати два пута, тако да ће ријалити програми стално морати да иду корак даље. То ће довести до стања потпуне летаргије, када људе више ништа неће шокирати, а ми смо, нажалост, близу тога. Нисмо анестезирани, али смо благо ошамућени. Бојим да ће тај начин масовног третирања народа, а нисам сигуран да су људи који производе ријалити програме свесни тога, једног тренутка ипак довести до његове жустре реакције, и да ће се она можда трагично завршити. Не верујем да ће страдати људи који су директно одговорни и криви, већ, као што то обично бива, они који су средње позиционирани у том ланцу команде.
* НОВИ ФИЛМ, „БУДИ БОГ С НАМА“, РАДИТЕ С РЕДИТЕЉЕМ СЛОБОДАНОМ ШИЈАНОМ?
– Дефинитивно је велика част сарађивати са Шијаном, и велика потврда за мене као глумца што ми је поверио главну улогу. Надам се да ћу оправдати његово поверење. Снимање смо започели, завршићемо га следеће године, и мислим да ће то бити врло занимљив филм, јер између осталог има и троструку или четвороструку структуру приповедања. Оне функционишу као део једне целине, а мени је посебно занимљива она у којој је заступљен помало кабаретско-авангардни стил.
* ШИЈАН ОВИМ ФИЛМОМ ДАЈЕ ПОСВЕТУ БОШКУ ТОКИНУ, КОГА ИГРАТЕ. КОЛИКО ЈАВНОСТ ЗНА О ОВОМ ВЕЛИКОМ СРПСКОМ УМЕТНИКУ?
– Мислим да не знамо ништа, или врло мало, јер и сам нисам знао ко је Бошко Токин, тако да је и за мене овај филм откриће. А он је наш изузетни романсијер и писац, преводилац, визуелни уметник, књижевни критичар, који је био и први филмски критичар, и редитељ првог српског авангардног филма, који се звао „Буди Бог с нама“. Тај филм је мистериозно нестао после снимања, иако су иза Токина и његовог дела стајали Иво Андрић, Милош Црњански, Тин Ујевић, Жанка Стокић, Ита Рина.
* ЧИМЕ ВАС ЛИЧНО НАЈВИШЕ ФАСЦИНИРА ТА ПРИЧА О БОШКУ ТОКИНУ?
– Сматрам веома важним то што би један такав уметник, као што је он, и данас био скрајнут. За време окупације био је сарадник листа „Коло“, због чега је осуђен, и био је у тамници, иако је до тада већ дао огроман допринос српској култури. То је слично као када би данас, рецимо, дошло до неког политичког преврата, па би почели да хапсе писце, глумце и редитеље који су снимали филове, зато што су радили свој посао. Јер, неко би оценио да су тиме учествовали у издаји ове земље. То је нешто што би и нама могло да се догоди, те четрдесете и педесете године 20. века нису тако далеко од нас, јер и данас постоје неки критичари који уметнике класификују на сличан начин.
* ДА ЛИ ФИЛМСКА ОСТВАРЕЊА МОГУ ДА СЕ ДЕЛЕ НА „ПАТРИОТСКА“ И „ИЗДАЈНИЧКА“?
– Постоје филмови који имају намеру и амбицију да буду патриотски, а не успеју у томе, као што има оних који немају ту претензију, хоће да буду мали, једноставни, узбудљиви филмови, а успевају у томе да буду и патриотски. А постоје и филмови који имају намеру и претензију да исмеју неке патриотске вредности.
ПАРИЗ НА БАЛКАНУ
У НАЈАВИ ЗА НОВИ ШИЈАНОВ ПРОЈЕКАТ КАЖЕ СЕ ДА ЋЕ НАМ ПРИКАЗАТИ БЕОГРАД ИЗ ЊЕГОВОГ ЗЛАТНОГ ДОБА.
– То су биле двадесете године прошлог века, а Београд је тада био град авангарде, који је сматран Паризом на Балкану. Врло је лепо и занимљиво што се кроз филм о Токину подсећамо на то време, и што ће публика имати прилику да види тај узбудљиви времеплов.
ДОБРО ЗДРАВЉЕ И ЉУБАВ
ШТА БИСТЕ ПОЖЕЛЕЛИ НАШИМ ЉУДИМА У НОВОЈ, 2020. ГОДИНИ?
– Пре свега добро здравље, љубав и спокојство. А ако смо већ на некој скали животних вредности, одмах затим људима желим квалитетан културни садржај – да се склоне од медијске олује, од ријалити програма који нису заступљени само на телевизијама, него су, нажалост, присутни у медијима генерално, али и на јавној сцени.
