1836 – Шпанија је признала независност Мексика, којег су шпански конквистадори освојили 1526, разоривши државу Астека.
1856 – Рођен је амерички државник Вудро Вилсон (Wоодроw Wилсон), председник САД од 1912. до 1920. Након безуспешних покушаја да сондира терен за склапање мира између Антанте и Централних сила и подморничког рата у којем су Немци потапали и америчке бродове, приступио је 1917. Антанти и увео САД у Први светски рат. На основу његовог плана од „14 тачака“ Немци су 11. новембра 1918. потписали примирје. На његову иницијативу основана је Лига народа, али није успео да убеди Конгрес да САД приступе тој међународној организацији. Добитник је Нобелове награде за мир 1920.
1869 – Вилијем Семпл (Wиллиам Семпле) из Охаја први је патентирао жвакаћу гуму.
1879 – У удесу путничког воза на линији Единбург – Данди у Шкотској, који се сурвао у реку када је попустио мост преко којег је прелазио, погинуло је 90 људи.
1895 – У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер (Лоуис, Аугусте Лумиере) организовали су прву филмску пројекцију. Приказани су кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури. Овај датум узима се као дан рођења кинематографије.
1908 – У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло је више од 82.000 људи.
1923 – Умро је француски инжењер Александар Гистав Ајфел (Алеxандре Густаве Еиффел), градитељ куле у Паризу назване његовим именом. Био је специјалиста за челичне конструкције и мостове и међу првима је применио пнеуматску градњу темеља великих мостова.
1925 – Руски песник Сергеј Јесењин извршио је самоубиство. Био је један од најпопуларнијих песника 20. века чије су песничко дело, а посебно стил живота („јесењштина“) имали значајан утицај на руску и европску омладину („Кафанска Москва“, „Повратак у завичај“, „Исповест мангупа“, „Совјетска Русија).
1937 – Умро је француски композитор Жозеф Морис Равел (Јосепх Маурице), који је заједно са Фореом ((Фауре) и Дебисијем (Дебуссy) знатно допринео препороду француске музике и утемељењу новије француске школе на прелазу у 20. век. Инспирисао се шпанском музиком и џезом („Болеро“, „Дафне и Клое“, „Сат Шпаније“).
1942 – Јапански авиони су у Другом светском рату бомбардовали индијски град Калкуту.
1945 – Рођен је краљ Непала Бирендра који је након смрти оца Махендре 1972. наследио престо. Владао је до 1990, када га је народни покрет приморао да прихвати парламентарни систем и легализује политичке партије. Заједно са члановима породице убијен је 1. јуна 2001. у краљевској палати у Катмандуу. Масакр над краљевском породицом извршио је престолонаследник Дипендра, који је потом пуцао у себе.
1945 – Умро је амерички писац Теодор Драјзер (Тхеодоре Дреисер) аутор обимних романа у којима даје суморну слику савремене Америке. Иако му књижевни критичари замерају на стилу, многи га сматрају једним од највећих америчких писаца 20. века („Америчка трагедија“, „Џени Герхард“, „Финансијер“, „Титан“, „Геније“).
1947 – У Египту је умро бивши италијански краљ Виторио Емануеле ИИИ (Витторио Еммануел), последњи монарх Италије (1900-46). Подржао је 1922. Мусолинијеву (Муссолини) фашистичку владу, 1936. се прогласио царем Етиопије, а 1939. краљем Албаније. Абдицирао је после победе републиканаца на изборима 1946.
1948 – Током вишемесечних социјалних немира и насиља у Египту је убијен премијер Нокраши Паша (Нокрасхy Пасха).
1950 – У Корејском рату, кинеске трупе прешле су 38. паралелу.
1959 – У Винчи код Београда пуштен је у рад први нуклеарни реактор у Југославији.
1962 – У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан је Фронт за ослобођење Мозамбика (Фрелимо), под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975. Након стицања независности избио је грађански рат између Фрелима и ривалског покрета Ренамо који је трајао готово две деценије.
1966 – Кина је извршила пету нуклеарну пробу.
1968 – У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси су уништили 13 арапских авиона.
1974 – У земљотресу који је разорио села у пакистанској планинској области Караком, погинуло је око 5.200 људи.
1989 – Бивши први секретар Комунистичке партије Александар Дубчек (Алеxандер Дубцек) изабран је за председника парламента Чехословачке, вративши се након две деценије на политичку сцену. Главни инспиратор и вођа „Прашког пролећа“ смењен је након интервенције Варшавског пакта у Чехословачкој 1968.
1989 – Литванија је постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем.
1992 – Инфлација у СР Југославији постигла је светски рекорд – 19.810,2 одсто за 1992. годину.
1995 – На београдски аеродром Сурчин слетела су три транспортера НАТО са трупама из састава мировних снага УН за Босну и Херцеговину.
2000 – Црногорска влада усвојила је Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би те две федералне јединице СР Југославије требало да постану суверене и независне државе.
2001 – Европска унија је објавила листу организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, као и групе у Северној Ирској и Средњем Истоку.
2002 – На годишњем конгресу Исламске реформске партије у Сани (Јемен) убијен је истакнути члан водеће опозиционе партије у земљи, Социјалистичке партије, Џаралах Омар (Јараллах Омар). Убио га је Алија Џаралах (Јаралах), члан исламске опозиционе партије Ислах.
2005 – Умро је истакнути драмски уметник Стево Жигон који је најзначајнија глумачка остварења постигао на сцени Југословенског драмског позоришта у Београду, као и у бројним улогама на филму, радију и телевизији.
2007 – Умро је пољски синеаста Јежи Кавалерович (Јерзy Каwалероwицз) један од оснивача пољске филмске школе 1950-тих. Међу најпознатијим филмовима које је снимио су „Фараон“, „Мајка Јована Анђеоска“, „Ноћни воз“.