1118. – Рођен кентерберијски надбискуп Томас Бекет, који је 1170. погубљен због противљења намјери енглеског краља Хенрија Другог да смањи црквену власт. Претходно је био близак краљев пријатељ и његов канцелар до избора за надбискупа 1162. године. Противећи се ограничавању црквене власти, посебно њеног судства, 1164. је емигрирао у Француску. По повратку је одбио да положи заклетву на краљева „Кларендонска правила“ о односима цркве и државе и одлуком Хенрија Другог је погубљен у Кентерберијској катедрали. Проглашен је 1173. године за свеца и његов гроб у тој катедрали је постао једно од најпривлачнијих мјеста за ходочаснике у средњовјековној Европи.
1375. – Умро италијански писац Ђовани Бокачо, аутор збирке од сто новела – „Декамерон“, ремек-дјела италијанске прозе. Из тог дјела, чија је основна порука антиклерикална, мотиве су узимали Жан Молијер, Виљем Шекспир и Марин Држић. Написао је и низ књижевних дјела у духу традиције средњовјековног витешког романа и више митолошко-алегоријских радова, попут „Филострата“, „Филоколе“, „Фиаметаса“, „Тезеида“ и „Љубавних визија“. Написао је и „Дантеов живот“. Његовом смрћу нестао је посљедњи великан из флорентинске тријаде, коју су чинили још Франческо Петрарка и Данте Алигијери.
1781. – Аустријски цар Јозеф Други едиктом „Патент о толеранцији“ изједначио све вјере у монархији, давши слободу вјероисповијести и припадницима осталих религија и омогућивши њихово запошљавање у све државне и јавне службе, што је до тада било привилегија искључиво римокатолика.
1804. – Рођен енглески државник и писац Бенџамин Дизраели, оснивач и вођа конзервативаца, раније торијеваца, двапут премијер – 1868. и од 1874. до 1880. године. Био је један од главних протагониста експанзионистичке политике Велике Британије у другој половини 19. вијека. Започео је освајачки рат против Бура 1877, ратовао је против Авганистана и ставио га под британски протекторат, а освојио је и Кипар 1878. године. Био је противник Русије и Француске, а подржавао је Аустро-Угарску и Отоманско царство.
1817. – Гувернер Лаклан Меквори формално прихватио назив Аустралија за британску колонију.
1842. – Рођен руски револуционар и географ племићког поријекла Петар Алексејевич Кропоткин, теоретичар анархизма и противник марксизма. Научни рад је напустио 1871. и од тада је већи дио живота провео у западној Европи, гдје је такође прогањан. Дела: „Узајамна помоћ“, „Велика Француска револуција“, „Записи револуционара“.
1879. – Рођен совјетски диктатор грузијског поријекла Јосиф Висарионович Џугашвили /Стаљин/, који је методама политичке страховладе и неограниченом личном влашћу управљао СССР-ом 29 година. Као ученик богословије приступио је социјалдемократским кружоцима, потом бољшевицима. Прије Октобарске револуције 1917. године организовао је акције бојовика, терориста који су према налогу вође бољшевика Лењина изводили разбојничке нападе на банке и конвоје ради пљачке новца. У партијски Политбиро и Војно-револуционарни комитет ушао је у октобру 1917, а од априла 1922. до смрти у марту 1953. био је генерални секретар партије. Послије смрти Лењина у јануару 1924. вјешто је користио борбе у партијском врху и – улавном послије монтираних политичких процеса – елиминисао све који би могли да му угрозе власт. Временом је то постао разрађен систем терора с огромном мрежом затвора и концентрационих логора у које су упућивани милиони људи. Изградио је култ своје личности у СССР-у, што је постепено захватило готово све комунистичке партије у свијету. Чистке је започео 1934. и ликвидао је практично све старе бољшевике, партијске, државне и армијске руководиоце, многе руководиоце Коминтерне и читава руководства страних комунистичких партија, укључујући југословенско. У отаџбинском рату против нацистичке Њемачке и њених савезника од 1941. до 1945. године био је врховни командант оружаних снага, учествовао је на међународним конференцијама у Техерану, Јалти и у Потсдаму и прихватио је подјелу интересних сфера послије Другог свјетског рата у Европи и Азији. Створио је 1947. Информациони биро комунистичких партија /ИНФОРМБИРО/, помоћу којег је настојао да обезбиједи утицај у комунистичком свијету послије распуштања Коминтерне и 1948. је покушао да се обрачуна са југословенским руководством. Допринио је заоштравању међународних односа у вријеме хладног рата и окрњио огроман углед СССР-а стечен одлучујућом улогом у сламању фашизма у Другом свјетском рату.
1881. – У Београду је основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду су тада излазила 22 листа и часописа. Предсједник првог Управног одбора Друштва био је српски писац Лаза Костић, тада уредник „Српске независности“.
1892. – Рођена енглеска списатељица Сисил Изабел Ферфилд, позната као Ребека Вест, која је послије боравка у Југославији 1937. и 1941. године написала опсежно путописно-историјско дјело „Црно јагње и сиви соко“. Јунаци њених дјела су изузетне личности, које се супротстављају деструктивним нагонима. Бавила се и новинарством и посебно су познати њени извјештаји с Нирнбершког процеса њемачким и аустријским ратним злочинцима послије Другог свјетског рата. Остала дјела: романи „Војников повратак“, „Судија“, „Харијет Хјум“, „Опори глас“, „Трска која мисли“, студије о велеиздаји „Значење издаје“, „Воз барута“.
1917. – Рођен њемачки писац Хајнрих Теодор Бел, добитник Нобелове награде за књижевност 1972. године, мајстор кратке приче и дочаравања атмосфере, ликова и ситуација у неколико реченица. Огроман успјех његових дјела /најпревођенији је њемачки писац послије Другог свјетског рата/ заснован је на комбинацији актуелности тема с традиционалним начином приповиједања и психолошки увјерљивим портретима „малих људи“, подесним за идентификацију. Дјела: романи „И не рече ни ријечи“, „Кућа без чувара“, „Билијар у пола десет“, „Мишљења једног кловна“, „Групна слика с дамом“, збирке приповиједака „Путниче, наиђеш ли у Спа…“, „Сабрано ћутање доктора Муркеа“, приповијетке „Воз је био тачан“, „На крају службеног пута“, „Изгубљена част Катарине Блум“.
1918. – Рођен аустријски политичар Курт Валдхајм, који је као официр војске нацистичке Њемачке починио ратне злочине у Другом свјетском рату у Југославији и Грчкој, али је ипак 1972. постао генерални секретар УН и остао на том положају до 1981. године. То је дуго прикривано, али и када је избило на видјело, изабран је 1985. за аустријског предсједника, због чега су многе земље бојкотовале сусрете с Аустријом на највишем нивоу, изузев Ватикана и појединих арапских држава.
1937. – Рођена америчка филмска глумица Џејн Фонда, кћерка филмске звијезде Хенрија Фонде, која је испољила и велику друштвену ангажованост, посебно у противљењу учешћа војске САД у Вијетнамском рату. Филмови: „Барбарела“, „Коње убијају, зар не“ /награда „Оскар“/, „Клут“ /награда „Оскар“/, „Повратак ратника“ /награда „Оскар“/, „Јулија“, „На златном језеру“, „Кинески синдром 2“.
1937. – У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија „Сњежана и седам патуљака“, првог цјеловечерњег цртаног филма у филмској историји.
1940. – Умро амерички писац Френсис Скот Фицџералд, представник „изгубљене генерације“ и „доба џеза“ послије Првог свјетског рата. Сликао је младу и докону новчану аристократију, која – осим у младост и моћ новца – не вјерује у друге вриједности, нити је занимају друштвене групе, изузев повлашћених. Дјела: романи „Велики Гетсби“, „Блага је ноћ“, збирка пјесама, есеја и биљежака „Прскање“, књига прозе „Приче из доба џеза“.
1945. – Умро амерички генерал Џорџ Смит Патон, послије саобраћајне несреће у Њемачкој, који се у Другом свјетском рату истакао као енергичан и вјешт командант оклопних јединица. Написао је мемоаре „Рат како сам га ја видио“.
1953. – Бивши ирански премијер Мохамед Мосадик, збачен с власти у војном удару у августу 1953, осуђен на три године затвора због наводног покушаја побуне против шаха Резе Пахлавија. Од 1944. је водио борбу против страних петролејских компанија, али је због отпора феудалаца на челу са шахом, који је био штићеник страног капитала, изгубио премијерски положај.
1958. – Генерал Шарл де Гол изабран за првог предсједника Пете републике, добивши новим уставом овлашћења каква до тада није имао ниједан предсједник Француске.
1967. – Луис Вашкански, први човјек коме је пресађено туђе срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана послије операције.
1972. – Источна и Западна Њемачка потписале уговор о добросусједским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од двије деценије.
1988. – Авион америчке компаније „Пан Ам“ на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског мјеста Локерби, а у несрећи је погинуло свих 259 путника у „боингу 747“ и 11 људи на земљи. Либија је касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.
1989. – Предсједник Румуније Николае Чаушеску прогласио ванредно стање у западној регији Тимиш, након што су у Темишвару два дана прије тога избиле масовне демонстрације против његовог диктаторског режима. Немири су се убрзо пренијели у Букурешт и цијелу земљу, па је послије вишедневних демонстрација и сукоба, пошто је војска стала на страну побуњеног народа, свргнут његов режим. Послије суђења по хитном поступку он је са супругом Еленом стријељан у дворишту једне војне касарне у Трговишту.
1993. – Предсједник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбједности, насљедника моћне тајне полиције КГБ, рекавши да је то учинио, јер је оно пропустило да га благовремено упозори на опасан развој догађаја и зато што те снаге, које су деценијама застрашивале руске грађане, није могуће реформисати.
1995. – У граду Бадрашин, 28 километара јужно од Каира, погинуло 75 људи када је путнички воз ударио у други воз у густој магли.
2004. – Руско Министарство иностраних послова оцијенило нецјелисходним пакет санкција према Републици Српској који је донио високи представник у БиХ Педи Ешдаун.
2004. – Скупштина Србије усвојила Закон којим се изједначавају права припадника партизанског и Равногорског покрета.
2010. – Бивши аргентински диктатор Хорхе Рафаел Видела осуђен на доживотни затвор због злочина током владавине војне хунте у Аргентини. За злочине током војног режима од 1976. до 1983. осуђено је и 44 бивша војна или полицијска званичника. Током владавине Виделе убијено је најмање 30.000 присталица опозиције и актиивиста за људска права, а тијела многих од њих никада нису нађена.
