Многи су имали проблема са желуцем, киселином или болом у том пределу, али када ти симптоми упућују на нешто озбиљније?

– Ризик појаве рака желуца расте с годинама, углавном су то особе старије од 55 година. Мушкарци два пута чешће обољевају од жена. Дуготрајна инфекција хеликобактеријом пилори (Х. пyлори) која живи на слузокожи желуца један је од примарних узрочника канцера овог органа.

Ризик за појаву рака је већи код особа које у породици имају или су имали оболелог рођака, уз неке ретке генетске поремећаје који повећавају ризик од појаве рака желуца – објаснио је проф. др Милорад Опачић.

Ево 4 ствари које морате знати о раку желуца, а укључују и симптоме које не смете да игноришете:

1. Један од водећих узрока смрти у свету

Истраживања показују како се за 10 година у Америци број случајева рака желуца смањио за 1.5 одсто сваке године. Иако се не зна тачан разлог за смањење броја оболелих, сматра се да се ради о комбинацији фактора попут повећаног коришћења хране која је била чувана у фрижидеру, смањене употребе соли и масти, доступност антибиотика…

2. Симптоми се често превиде

У раној фази рака желуца могуће је не приметити симптоме или само благе неугодности с пробавом.

– Иако симптоми могу бити благи и варљиви, ако не пролазе или се погоршавају, требало би се одмах упутити на медицинску проверу – каже онколошки хирург Роберт Х. Лори. У напреднијој фази се могу појавити и симптоми попут крви у столици, повраћања, рефлукса, губитка апетита…

3. Одређени фактори могу да подигну ризик

Најчешће се јавља код особа старијих од 55 година, и два пута чешће код мушкараца. Бактерија Х. Пyлори је често одговорна за настанак рака желуца, а други фактори укључују претерану конзумацију соли, суве хране, алкохола, цигарета, постојање чирева или излагање одређеним хемикалијама.

4. Лечење зависи од разних фактора

У обзир се узимају године, опште здравље и историја болести, а свакако, одређује га и преписује лекар специјалиста. Прво се раде тестови да би се потврдила дијагноза, а најчешће су то гастроскопија са биопсијом, као и ултразвук, компјутеризована томографија, понекад у комбинацији с позитронском емисијском томографијом, магнетна резонанца и лапароскопија.