1508 – Формирана је Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије ИИ, француски краљ Луј XИИ, арагонски краљ Фердинанд ИИ и римско-њемачки цар Максимилијан И.
1520 – Немачки црквени реформатор Мартин Лутер спалио је јавно у Витенбергу булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер је екскомунициран из римокатоличке цркве.
1603 – Умро је енглески лекар и физичар Вилијам Гилберт, који је први увео назив за електрицитет. Његово дјело „О магнетима“ у којем износи теорију о Земљи као магнету и магнетским силама између небеских тијела (1600), имало је значајан утицај на развој науке у XВИИ веку.
1810 – Наполеон Бонапарта прикључио је Француској њемачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.
1845 – Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао је прве пнеуматске гуме.
1848 – Луј Наполеон је надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за предсједника Француске. Четири године касније извео је државни удар и прогласио се царем Наполеоном ИИИ.
1851 – Рођен је амерички књижар Мелвил Ђуи, који је1870. израдио прву децималну класификацију, систем класификација књига који се примењује у библиотекама у цијелом свијету.
1868 – Први семафори за регулисање саобраћаја у свијету почели су да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије.
1895 – Основано је Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михајло Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Ромеји (Византија).
1896 – Умро је шведски индустријалац Алфред Нобел, проналазач динамита (1867) који је богатство стечено тим проналаском уложио у оснивање фондације из које ће се додјељивати награде за ванредна достигнућа у различитим областима људског дјеловања. Нобелове награде додјељује сваке године Краљевска шведска академија наука на дан његове смрти, а први пут су додјељене 1901.
1898 – Потписан је Париски мировни уговор којим је окончан америчко-шпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила је Американцима Филипине и Гуам.
1902 – Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток ријеке Нил.
1926 – Умро је Никола Пашић, један од најзначајнијих политичара у историји Србије и Југославије, оснивач и вођа Народне радикалне странке (1881-1926). Први пут је био предсједник владе Србије 1891, а од 1903. саставио је 22 владе у вријеме три краља: Александра Обреновића, Петра и Александра Карађорђевића. Био је шеф делегације на Версајској мировној конференцији 1919-20.
1936 – Абдицирао је британски краљ Едвард ВИИИ, јер није желио да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. Послије абдикације добио је титулу војводе од Виндзора. Наслиједио га је Џорџ ВИ.
1941 – Јапански авиони су у Другом свјетском рату у Јужно кинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи.
1948 – Генерална скупштина УН је усвојила Универзалну декларацију о правима човјека. Овај датум обиљежава се као Дан људских права.
1963 – Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао је независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао је република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.
1964 – Нобелову награду за мир добио је Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца.
1967 – Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена је у Новом Мексику (САД) ради вађења природног гаса из подземља.
1980 – Милтон Оботе проглашен је предсједником Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт послије збацивања војним ударом. Војска га је 1985. други пут збацила с власти.
1991 – Југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе између Срба и хрватских снага настављене.
1996 – Предсједник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао је устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи.
1998 – Међународни суд за ратне злочине на простору бивше Југославије у Хагу осудио је босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин.
2001 – У Приштини је конституисана Скупштина Косова, прва од доласка међународних снага у покрајину у јулу 1999. За предсједника је изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали су чланови петочланог већа Предсједништва Скупштине.
2001 – Генерални секретар УН Кофи Анан добитник је Нобелове награде за мир.
2002 – Бивши амерички предсједник Џими Картер примио је Нобелову награду за мир.
2003 – Шеф УНМИК-а Хари Холкери представио је у Приштини документ „Стандарди за Косово“ чија ће имплементација у косовско друштво бити од значаја код оцјењивања да ли је Косово достигло стандарде деморкатског друштва које међународна заједница тражи прије почетка решавања статуса Косова. Тај документ прихватио је и Савјет безбедности УН.
2003 – Хашки трибунал осудио је бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995.
2004 – Авион компаније „Јунајтед ерлајнс“ слетио је у вијетнамски град Хо Ши Мин и то је први амерички путнички авион који је слетио у ту земљу од Вијетнамског рата.
2004 – Милански суд је ослободио италијанског премијера Силвија Берлусконија оптужби за корупцију – што представља велику побједу десетогодишње борбе овог милијардера са законом.
2006 – Умро је бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче који је на власт дошао 1973. војним пучем збацивши марксистичког предсједника Салвадора Аљендеа. За вријеме његове 17-годишње владавине убијено је око 3.000 људи, а око 28.000 је било мучено.