У њемачком граду Оффенбацху постоји више ћевабџиница, али једна је посебна. То је ћевабџиница „Култ“ чији власник је Јосип Видовић из Зенице. Е, баш у тој ћевабџиници своје слободно вријеме када је у том граду проводи најпопуларнији и најомиљенији пјевач Балкана Халид Бешлић.
Испод 100 килограма
Неки би рекли Халид ту проводи вријеме пензионерски, а он у ствари ту одмара, чита књиге, дружи се са рајом. А, све то у паузи између његових наступа. Према информацијама које смо добили Халид је и званично у пензији од мјесеца јула ове године. Међутим, далеко је он од пензије, јер наступи, концертрирања су дио његовог живота.
-Ево баш преко пута ове ћевабџинице је стан мог сина Дине и његове породице. Када одвојим вријеме за себе онда дођем код мог пријатеља Јосипа, власника ове ћевабџинице. Мало сједим, па се онда устанем и прошетам, направим круг око ове куће гдје се налази ћевабџиница, да стално не сједим. Јосип не држи алкохол, само пиву (смијех), добре ћевапе и мени то све одговара – прича нм Халид.
РЕКЛИ СТЕ ДА ШЕТАТЕ, ДА ЛИ ВАМ ТЕЖИНА ПРЕДСТАВЉА ПРОБЛЕМ?
-Да, баш тако, због прекомјерне килаже боле ме леђа, а посебно када стојим. Због тога на концертима има барску столицу, не због неког фола, већ психолошки, када ме леђа заболе да могу да сједнем. Леђа мене одавно боле, ту је и ишијас, али бол у леђима је посљедица дебљине. Сада тежим 108 килограма, а требао би барем испод 100 да имам, па да се боље осјећам.
ДА ЛИ ЋЕ ТЕ УСПЈЕТИ ДА СМРШАТЕ?
-Не, да ли ћу моћи, већ морам. А, када морам, онда то убрзо и одрадим. Када сам тежио 125 килограма, ја сам од страха веома брзо изгубио десет килограма. Због тога што сам престао пушити метаболизам ми је тотално поремећен. Моја идеална килажа би била око 88 килограма.
РАЗГОВОР ВОДИМО ПРИ КРАЈУ ОВЕ ГОДИНЕ, ДА ЛИ СТЕ ЗАДОВОЉНИ ОНИМ ШТО СТЕ ТОКОМ ИСТЕ ОСТВАРИЛИ?
-Јесам, како да не. Мање сам наступао него иначе, али били су то већином квалитетни и велики концерти, како по цијелом региону, тако и широм Европе и Аутралије. Успут сам спремао и нови албум на којем радим већ четири године. У ствари више радим албум збор раје која то од мене очекује. Данас се не исплати снимати комплетан албум, јер ја то све сам финансирам, али људи очекују нове пјесме.
ГДЈЕ СНИМАТЕ НОВЕ ПЈЕСМЕ?
-Мој Самир, мој хармоникаш има властити студио, а миксање ћемо радити у Цроатиа рецордс студију у Загребу. Али, мене више кошта сам боравак у Загребу него само снимање, односно миксање у њиховом студију. Бит ће осам нових пјесама и двије бонус пјесме које сам већ објавио – „Таман је“ и „Ја без тебе не могу да живим“. Мислим да ће ово бити мој задњи ЦД који ћу снимити, јер су нажалост и они као и грамофонске плоче изумрли. Када сам купио ово моје задње ауто, нови Хундаји, кренуо сам да ставим један ЦД да свира, када оно сконтам, ауто нема ЦД плаyера. Све само УСБ, Блуетоотх, дакле изумро ЦД. Али све то не може бити као ЦД, јер ја када ставим ЦД да слушам, онда ја меракам.
САДА ИСКРЕНО, КАДА СТЕ У АУТОМОБИЛУ КОГА НАЈВИШЕ ВОЛИТЕ ДА СЛУШАТЕ?
-У суштини ја сам поникао на старој народној пјесми, од севдалинки до генерално свих старих пјесама. Хајде да кажем овако, пошто сам се родио на селу, ту се тада таква музика и слушала и све то некако остало у мени. Оно што „закачиш“ као дјете остаје у теби док си жив. Временом сам заволио рокенрол и то баш онај прави. Више домаћи рокенролл, јер у страном не могу да баш уживам пошто нисам добар са енглеским језиком. Стари југословенски рокенролл је одличан, јер овај нови фактички и не постоји више. Ипак, морам да признам да слушам и ове нове новокомпоноване пјесме које издаје ова млађа раја, јер међу њима баш има добрих пјесама и хитова, као и добрих гласова. Међутим има пуно више оних који неваљају, али то је наша данашња естрадна стварност. Међутим, исто тако је чињеница да не може свако да пјева као Тифа и Бебек, њих двојица су јединствена, исто тако и Даворин Поповић, Дадо Топић или Аки Рахимовски. Ја када слушам Тома Џонса као да слушам Сафета Исовића, мени „Делилах“ и „Ђулзулејха“ исто дођу. То је врхунско пјевање.
ДА ЛИ ПО ВАМА У САРАЈЕВУ ПОСТОЈИ МУЗИЧКА СЦЕНА?
-Не, апсолутно не. Не постоји. Данас је друго вријеме, бојим се да ће се све то угасити. Данашња музичка младост ништа не доприноси, а ни ТВ станице ни радиостанице не раде на томе да све то мало пропагирају. Пусте ту талентирану дјецу на вјетрометину, да се сами сналазе, а конкуренција је огромна. Београдски медији све то користе, направили су најгледаније музичке шоу програме и такмичења, и сва наша младост, сви наши млади таленти одоше тамо.
ХАЛИД БЕШЛИЋ ЈЕ „ЗАКОН“ КАКО У БИХ, ИСТО ТАКО И У ХРВАТСКОЈ, СРБИЈИ, МАКЕДОНИЈИ, СЛОВЕНИЈИ… И ПОРЕД СВЕ ТЕ ПОПУЛАРНОСТИ ОСТАЛИ СТЕ „НОРМАЛАН“, НИСТЕ ПРЕПОТЕНТНИ, НАФУРАНИ?
-Ја у ствари уживам у нормалности. Ја сам нормалан и волим све око мене да је тако. То би исто било када би се неко напињао да буде паметан, а у ствари раја те брзо провали. А, ашћаре се види да није паметан. Или када неко жели да глуми господина и велику звијезду, а то није. Ја знам да не могу никада да погријешим ако говорим истину, не требам се ничега онда плашити. Ја знам да сам популаран међу рајом, али то је онај Халид који пјева и наступа, а када сједим за столом, сасвим сам као и сви остали. Понекад се људи чуде томе, али ја не могу против себе.
ВОЛИТЕ И ПРАТИТЕ СПОРТ. КОГА БИ СТЕ ВОЉЕЛИ ВИДЈЕТИ НА МЈЕСТУ СЕЛЕКТОРА НОГОМЕТНЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ БИХ?
-Има доста тих наших некадашњих веома успјешних фудбалера, а који су данас успјешни спортски стручњаци, тренери. Ту мислим, на Бајевића, Ваху, Осима, Мусемића…Волио би да ти и такви људи преузму репрезенатацију. Мисимовић и Рахимић су била два кључна играча, тешко је било њих замјенити, у репрезентацији долази до смјене играча, а тешко је наћи или саставити тим који би био у рангу Њемачке или неке друге јаче репрезентације у Европи или свијету. Ибишевић такођер ту припада и тешко је њих замјенити. Било ко да дође на мјесто тренера бит ће му тешко, а прије свега што долази и до смјене фудбалера.
МНОГИ МЛАДИ ПЈЕВАЧИ ПЈЕВАЈУ ВАШЕ ПЈЕСМЕ НА ТАКМИЧЕЊИМА, ПРАТИТЕ ЛИ ТО?
-Ма, када они пјевају ја сам у кафани, сједим са рајом, а моја Севда то више гледа, па ми она и неки други јављају, ко је шта пјевао. Добијем ја све информације, мада је „Романија“ тешка за пјевање, као и „Севдах се догоди“, али многи момци воле да је пјевају.
ДА ЛИ БИ СТЕ МОГЛИ БИТИ ЧЛАН ЖИРИЈА НЕКОГ МУЗИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА?
-Ма, не није то за мене. Само сам био код Жике на Гранду, иначе Жика и ја смо свирали бас гитару.
ДА ЛИ СТЕ ВЕЋ ДОГОВОРИЛИ НОВУ ГОДИНУ?
-Да у „Хиллсу“ у Сарајеву на Илиџи, а ту сам већ неколико година заредом, доћи ће и ови моји из Њемачке, па ћемо се дружити и веселити сви заједно.
Предшколско образовање
КАДА СТЕ У ЊЕМАЧКОЈ, ТАЧНИЈЕ У ОФЕНБАХУ ПОНАЈВИШЕ СЕ ДРУЖИТЕ СА УНУЦИМА?
-Полако већ причају и њемачки језик, иду у предшколско образовање, сада су ми најслађи. Сада их изводим у шетњу, мада увијек мало „цвикам“, да ми се не истргну из руку, али када смо у парку онда је супер.
ДА ЛИ БИСТЕ ИМ ЈЕДНОГ ДАНА САВЈЕТОВАЛИ ДА ПОСТАНУ ПЈЕВАЧИ?
-Ту се не може никоме ништа савјетовати. Или имаш таленат или немаш, или си за тај посао или ниси. Ја да нисам својевремено постао пјевач, ја бих се убио. Толико сам ја то волио. То је била моја ненормална љубав, због тога ја и не могу да будем у жирију. Ови данашњи млади пјевачи ако не могуда зараде новац у кафани, онда не треба ни да се баве овим послом. То је прва степеница за велики успјех. Има пјевача који одлично пјевају, али неће нико да их ангажује јер немају искуства или пјевају салонски. Од рупетина, биртија, до елитних, врхунских дворана мораш да пјеваш, да би постао звијезда.
ЈЕДАН СТЕ ОД РИЈЕТКИХ ПЈЕВАЧА КОЈИ СЕ НЕ СТИДИ КАФАНА?
-Па моја генерација пјевача је на тај начин и постала. Неки прије нас су имали прилику да се школују на Радио Сарајеву, ишли на разноразне аудиције, имали те неке њихове кореспонденте, а на те аудиције ишли су сви од Сафета до Ханке, али исто тако тај стручни жири је бирао једног од њих хиљаду. Сви ми који нисмо имали ту шансу сналазили смо се сами. Када сам ја почео да пјевам на Романији нико жив се није бавио пјесмом и естрадом осим мене. Тако да је кафана била наша школа учења и наш успјех.
Амбасадор Романије у свијету
ДА ЛИ ДАНАС МОЖЕТЕ ЗА СЕБЕ РЕЋИ ДА СТЕ АМБАСАДОР РОМАНИЈЕ У СВИЈЕТУ?
-Ја мислим да јесам, без лажне скромности. Са Романије је и некадашњи политичар Миланко Реновица, па Сејо Буква, па голман Сарајева Милош Ђурковић…То су само од неких људи који су постали познати по својим успјесима, а који су са Романије. Романија се лактом наслања на Сарајево. Сада имам нову пјесму која се зове „Требевић“, а могла би бити баш добра пјесма. Ко год је до сада чуо, рекао ми је да ће бити главна пјесма на албуму, а један дио стихова иде овако: “На Требевић мјесец пао, па није издржао“…
Опет ми нуде Кошево
ДА ЛИ ЈЕ ДОШЛО КОНАЧНО ВРИЈЕМЕ ЗА САРАЈЕВСКИ КОНЦЕРТ?
-Јесте као да није. Ја сам мислио да нећу то више радити, али ето опет ми нуде Кошево. Када издам албум, а ако буде добар као и предходни онда ћу да радим. Пјесма „Романија“ је тек сад постала хит, након четири године. Како би рекао Кемал Монтено: “Њему свака пјесма постане хит, али треба да прође пет година.
