Тренд одрицања грађана од БиХ држављанства не јењава. Од 1. јануара до 3. децембра ове године, пасоша БиХ одрекло се укупно 3 735 особа, каже Зорица Руљ, портпарол Министарства цивилних послова БиХ.
Судећи по укупним подацима од рата до данас држављанства одрекло 88 163 грађанина.
Иначе, у поступку одрицања од бх. држављанства странке нису дужне навести разлоге због којих то чине, али, у неформалним разговорима најчешће као разлог наводе право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству и уопштено већа права у земљама у којима живе.
Колико је број оних којих се одлучују на овај корак у порасту говори и податак да се,на примјер , током 1996, држављанства БиХ одрекло шест особа, наредних неколико година тај број је био двоцифрен, да би се данас мјерио хиљадама.
Претпоставља се да би прави талас одрицања од БиХ држављанства могао настати тек када право на пасош неке друге земље стекну они што из БиХ одлазе у посљедње двије-три године.
Према подацима Министарства цивилних послова, највише некадашњих држављана БиХ постали су, барем формално, Нијемци, Аустријанци, Словенци, Норвежани, Чеси…
У међувремену, они који су се одлучили за дански пасош, могли су задржати и онај БиХ, јер је Данска донијела закон према којем се њихови будући држављани не морају одрећи држављанства земље из које долазе.
Цијена таксе
Таксу у износу од 800 КМ плаћају сви они који се држављанства одричу у корист свих земаља свијета, изузев ако узимају држављанство неке од земаља бивше СФРЈ. У том случају плаћају 200 КМ.
Ипак, одрицање од бх. држављанства може бити и скупље ако захтјев неко подноси путем дипломатско-конзуларне мреже БиХ, јер се тада плаћа и конзуларна такса, па захтјев кошта око 1 000 КМ.
Најпоразнија чињеница је да се у државном буџету новац од такси за одрицање од држављанства рачуна као приход.
Прошле године било је предвиђено да се од тих такси у буџет слије 2,2 милиона, али та сума премашила је 3,5 милиона марака.
