1520 – Португалски морепловац Фернандо Магелан упловио је у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.

1632 – Рођен је француски композитор италијанског порекла Жан Батист Лили (Јеан Баптисте Луллy), творац класичне француске опере, с балетом, хоровима, аријама и сценским ефектима. С Молијером (Молиере) је створио нову драмско-музичку врсту – цомедие баллет. Био је главна личност музичког живота на двору Луја XИВ и целог Париза. Приписује му се прва употреба палице за дириговање.

1757 – Рођен је енглески сликар, бакрорезац и писац Вилијам Блејк (Wиллиам Блаке), песник интуиције и маште. Књижевну славу стекао је збиркама песама „Песме искуства“ и „Песме невиности“, а као сликар познат је по 21 илустрацији за „Књигу о Јову“ и илустрацијама Чосерових „Кентерберијских прича“. Нјегова поезија постала је позната и цењена тек крајем XИX века и знатно је утицала на бројне песнике, посебно надреалисте.

1820 – Рођен је немачки филозоф Фридрих Енгелс (Фриедрицх), један од оснивача научног социјализма и најближи сарадник Карла Маркса (Марx). Основне поставке материјалистичког поимања света изложио је у делу „Анти-Диринг“, а у сарадњи с Марксом написао је „Немачку идеологију“ и „Манифест комунистичке партије“.

1821 – Панама је прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.

1829 – Рођен је руски клавирски виртуоз и композитор Антон Григорјевич Рубинштајн, оснивач Конзерваторијума у Петрограду. Припадао је тзв. космополитском правцу, насупрот „Великој петорици“. Компоновао је опере, клавирске композиције, соло песме.

1830 – У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда ИИ о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.

1858 – На захтев опозиционих вођа обреновићеваца и либерала у кнежевини Србији је сазвана скупштина, прва у парламентарној историји Србије која је сазвана на основу посебно усвојеног закона. Раније скупштине заснивале су се на обичајном праву. Светоандрејска скупштина чије је заседање почело 30. децембра извршила је смену династија у Србији – збачен је Александар Карађорђевић, а на српски престо је враћен Милош Обреновић.

1878 – Умро је Дјура Јакшић, највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих сликара 19. века. Поред поезије, која је највреднија у његовом књижевном опусу, писао је приповетке и херојске поеме („На Липару“, „Поноћ“, „Падајте браћо“, „Отаџбина“, „Сеоба Србаља“ „Станоје Главаш“).

1905 – Ирски политичар Артур Грифит (Артхур Гриффитх) основао је у Даблину партију Шин фејн, која је окупила поборнике ирске независности од Велике Британије.

1907 – Рођен је Алберто Моравија (Моравиа), један од најистакнутијих и најплоднијих италијанских књижевника 20. века. Аутор „Ћоћаре“, „Римљанке“, „Римских прича“, славу је стекао већ првим романом „Равнодушни људи“ (1929).

1912 – Након 400 година турске владавине Албанија је прогласила независност која је призната на конференцији амбасадора великих сила у Лондону 20. децембра и Лондонским уговором о миру 30. маја 1913. У месту Валона формирана је прва привремена влада.

1919 – Ненси Естор (Нанцy Астор) је као прва жена изабрана у британски парламент.

1920 – У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.

1943 – У Техерану је почела конференција председника САД Рузвелта (Роосевелт), британског премијера Черчила (Цхурцхилл) и совјетског лидера Стаљина на којој је разматрано даље вођење рата с Немачком и послератно уређење Европе.

1945 – Умро је амерички тенисер и политичар Двајт Дејвис (Дwигхт Давис), који је 1900. основао тениско такмичење нација „Дејвис куп“. Био је и амерички министар рата од 1925. до 1929. и генерални гувернер САД на Филипинима од 1929. до 1932.

1950 – У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије.

1971 – Припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ убили су јорданског премијера Васфи Тела (Wасфи Телл) у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.

1975 – Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор.

1979 – Новозеландски авион „ДЦ-10“ ударио је у планину Еребус на Антарктику. Погинуло је свих 257 путника и чланова посаде.

1994 – Норвежани су на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.

1996 – Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992.

2000 – Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу.

2001 – Стотине заробљених бораца ал Каиде умрло је у Авганистану након што је Северна алијанса на крају крваве побуне преузела контролу над твђавом близу Мазара-и-Шарифа.

2010 – Листови Нјујорк тајмс, Гардијан, Монд, Шпигел и ел Паис објавили су на својим интернет сајтовима хиљаде поверљивих докумената америчких тајних служби, писаних изразито „недипломатским језиком“ из којих се виде ставови Вашингтона о бројним светским лидерима, што је изазвало оштру реакцију Беле куће и Пентагона и бурне реакције широм света. Текстови су пренети са Интернет сајта Викиликс чији је оснивач аустралијски држављанин Джулијан Асанж.

2011 – Умро је Анте Марковић, последњи премијер бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

2014 – У нападу бомбаша самоубица на велику џамију у нигеријском граду Кано погинуло је 64 људи, а рањено 126. Одговорност за напад преузео је Боко Харам у чијим је насилним акцијама од почетка године убијено више од 2.000 људи.

2015 – Истакнути турски адвокат и борац за људска права Тахир Елчи који је оптужен за подржавање курдских побуњеника, убијен је на југоистоку Турске док је давао изјаву медијима.

2018 – Председник Украјине Петро Порошенко потписао је указ на основу закона о ратном стању које је у Украјини уведено пошто је Русија пар дана раније запленила три украјинска војна брода.