Од давнина се верује да дрво има магичну моћ. Код Словена су у дрвећу били храмови, а таква слика може се видети и у срцу краљевачког села Чибуковица јер у храсту лужњаку, старом скоро шест векова, направљена је права мала црква, посвећена Светој тројици.
Верујући људи у овом селу нису желели да ово, како га често називају, свето дрво, оде у заборав, те су одлучили да му се достојно одуже. Посла око изградње цркве прихватио се Михајло Јеротијевић који је уз помоћ оца Радојка у сатаблу чибуковачког храста саградио молитвено здање насвакидашњег изгледа.
,,Света Тројица је сеоска слава и на тај дан се код храста окупи велики број мештана али и гостију из околних села и града Краљева. Међутим, ова светиња је место окупљања и другим празницима те се у нашој цркви налазе и иконе Светог Јована, Светог Василија Острошког, Светог Ђорђа, Пресвете Богородице и још неких светаца. Понеко наврати и недељом да се помоли за здравље и напредак својих најближих и најдражих“, каже мештанин Радош Јовановић.
Црква у храсту у Чибуковцу, за који многи тврде да је најстарији у Србији, временом је постала култно место окупљања и молитве верујућих људи овог краја. Сам храст као и здање у њему далује импозантно. Висок је више од 30 метара, обима осам и пречника два и по метра. Доброг је здравља, како воле да кажу мештани, има широку крошњу и типични је репрезент некадашњих лужњикаво-јасенових шума у овом делу Србије.
За овај џиновски храст се верује да је веома срећно дрво у чијој се крошњи повремено скупљају виле. Откако је у њему направљена црква, казују мештани, престали су удари громова и муња по врховима његових грана и крошње, за разлику од ранијих времена када је то била честа појава.
Одужила му се и дражава, тако што га је заштитила законом због изузетних биолошко – еколошких карактеристика. Мештани Чибуковца су се заклели да ће га, као и до сада, чувати као највећу светињу.