На директним изборима за савете 18 градских округа продемократски блок је освојио апсолутну већину гласова. Избори у Хонгконгу одржани су након шестомесечних протеста и сматрају се барометром подршке антивладином покрету и ударцем шефу владе хонгконшке администрације Кери Лам.
Портпарол кинеског Министарства спољних послова изјавио је да централна кинеска влада употпуности подржава владу и шефа администрације Хонгконга Кери Лам.
Алексеј Маслов из Центра за стратешке студије Кине, Високе школе економије, сматра да ће избори утицати на наставак демонстрација, чему доприноси писање дневне штампе у Хонгконгу да ови избори представљају победу.
„Избори у Хонгконгу су показали да се у протестном расположењу налази више од 75 процената становништва. То је важно јер су кинеске власти пре неколико недеља покушале да прикажу да само мали проценат становништва учествује у демонстрацијама, а да велики број одговорних грађана не подржава или је против разних протеста, јер то нарушава бизнис у Хонгконгу, стопира рад многих комерцијалних и финансијских организација и на крају може довести до почетка грађанског рата“, рекао је Маслов.
Експерт истиче да треба имати у виду да се окружни савети не баве политичким питањима, већ искључиво локалним проблемима, пре свега комуналним и административним, што значи да немају никакав утицај на извршну власт, тј. на шефа администрације Хонгконга Кери Лам, коју у потпуности подржава Пекинг.
Оваква ситуација може имати негативне последице и постоји опасност да се радикализује и заврши насилним гушењем протеста. Властима у Пекингу је јасно да никакви преговори нису могући, јер не постоје ни јасно дефинисане групе са којима би се разговарало, а још мање лидери. Руски експерти истичу да после шестомесечних нестабилности Хонгконг губи титулу стабилног и просперитетног финансијског центра.
Према речима Маслова, могућу ескалацију ситуације и насилно гушење протеста пропратио би велики број медија, што би угрозило имиџ Кине.
„Кина се брине да ће бити оптужена за гушење протеста и да ће је то удаљити од многих тренутних партнера. САД нестрпљиво чекају да Кина почне оштро да се обрачунава са овим протестима, као што је то било 1989. године. С друге стране, Пекинг се боји да не може да реши ситуацију, јер не контролише ту територију. Такође, Кину оптужују да је њена политика „једна земља, два система“ била погрешна, а то је веома важно ако се узме у обзир Тајван“, истиче Маслов.
Подсећамо, политика „једна земља, два система“ предложена је почетком осамдесетих година и односи се на то да постоји само једна Кина, али и такве територије као што су Хонгконг, Макао и Тајван, које могу имати властити капиталистички и политички систем, док би у остатку Кине постојао социјалистички систем.
Маслов додаје да управо зато постоји страх у Кини да се протести не прелију на Тибет или нестабилан регион Синкјанг, где живе Ујгури. Напомињемо да Синкјанг, један од пет аутономних региона у Кини, чини шестину територије и налази се на древном Путу свиле.
Протести у Хонгконгу су почели у марту ове године против нацрта закона о екстрадицији (који је одмах повучен), али су се брзо проширили и на захтеве за демократским реформама.
