Радован Караџић или Драган Дабић појављивао се на телевизији, држао предавања, док нико није слутио ко се крије иза дуге косе и сиједе браде. Под лажним именом почео је да ствара нову каријеру, почео је да ствара мале заједнице присталица здравог живота, алтернативне медицине, али и једне врсте медитације познате као тиховање. Нудио је љекарску помоћ за астму, дијабетес, епилепсију.
Држао је предавања широм Србије, најаве наступа су биле јавне. Имао је свој сајт, на коме је јавно био објављен његов број телефона, као и имејл адреса. Изгледао је као човјек који нема шта да крије, а наводно је путовао и ван земље.
Наиме, живео је у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду, а “локални клинци звали су га Деда Мраз, фини човјек који би увек стао и попричао са њима на путу до продавнице”, описано је у књизи Джулијана Борџера.
Иначе, једна од његових комшиница са спрата била је жена која је радила за Интерпол и чији је посао био да координише лов на међународне бегунце као што је Караџић.
Све више је веровао у поузданост своје маске, па је тако слободно шетао улицом и почео да посјећује бар „Луда кућа“. Маску му је на крају разоткрила грешка његовог брата Луке на пролеће 2008. године. Позвао је Дабића са старе СИМ картице коју су пратили људи који су га јурили. Сумњив податак је прослијеђен до БИА.
У мају је један од њихових људи позван да истражи примаоца позива са те картице. После неког времена и сам Караџић је знао да га прате.
Хапшење у аутобусу, али без свједока
Током ноћи 18. јула 2008. човек познат као Драган Дабић изашао је из улаза број 267 у Улици Јурија Гагарина. На себи је имао светлоплаву мајицу и сламени шешир. Носио је пластичну кесу, једну торбу за продавницу и ранац. Све је деловало пуно.
Прошетао је до оближње аутобуске станице, где су му се ускоро придружио један човек – агент БИА. Ушли су у аутубос, Дабић је сео напријед, његова сјенка неколико сједишта позади. У једном тренутку у аутобус је ушло и четворо полицајаца – два напријед, два позади. Нашли су се на средини, а људима у аутобусу су показивали своје значке и тражили карте.
Старац са сламеним шеширом је по џепу тражио своју карту када га је полицајац ухватио за руку.
„Доктор Караџић?“, питао је полицајац.
„Не, Драган Дабић“, одговорио је човек.
„Не, Радован Караџић“, навео је полицајац.
„Да ли су ваши надређени свесни шта радите“, питао га је човјек са сламеним шеширом.
„Да, потпуно“, одговорио је он.
Медији су прво јављали да је Караџић ухап шен на потезу од Кошутњака до Топчидера. Онда је стигла вест да је уха пшен на Врачару, па да је пронађен на Космају.
Иначе, било је информација да је ухап шен још у мају 2007. године у Бечу, где је живио са хрватским пасошем под именом Петар Глумац, као и да је аустријска полиција разговарала са њим због случаја само уби ства у области у којој је живео, али да га нису препознали.
Са друге стране, Караџић тврди да су га уха псили 18. јула 2008. године, а затим пуна три дана држали затвореног. Очевици из аутобуса никада нису пронађени, као ни возач аутобуса. Занимљиво је и то да су сви аутопревозници демантовали да је у њиховим возилима било ко тог дана ух апшен.
Како сам постао Дабић
Караџић је у једном интервјуу за Новости испричао и како је одлучио да постане Дабић и како се маскирао.
