9 – Рођен је римски цар Тит Флавије Веспазијан (Титус Флавиус Веспасианус) оснивач династије Флавија. Током владавине од 69. до смрти 79. покорио је Галилеју и заузео крајеве око Јерусалима. У Риму је подигао величанствене грађевине попут Колосеума, Капитола и Амфитеатра.
1477 – Енглески штампар Вилијам Кекстен (Wиллиам Цаxтон) издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику „Тхе Дицтес анд Саyингс оф тхе Пхилосопхерс“.
1626 – Папа Урбан ВИИИ освештао је базилику Светог Петра у Риму.
1786 – Рођен је немачки композитор Карл Марија Фридрих Ернстфон Вебер (Царл Мариа Фриедрицх, вон Wебер), творац немачке романтичне опере. Посебно је значајна његова опера „Чаробни стрелац“ којом је прекинуо са традицијом италијанске опере и увео романтизам у музичко-сценску уметност.
1860 – Рођен је пољски државник, пијаниста и композитор Игнац Јан Падеревски (Игнацy, Падереwски), професор Конзерваторијума у Варшави. Од 1919. до 1921. био је премијер и шеф дипломатије а 1940. председник Пољске (опера „Манра“, „Пољска фантазија“ за клавир и оркестар, једна симфонија, клавирска дела, соло песме).
1903 – САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999.
1910 – У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Вила (Панцхо Вилла) и Емилио Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи.
1918 – Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке окупације у Првом светском рату.
1922 – Умро је француски писац Марсел Пруст (Марцел Проуст). Нјегов књижевни поступак у циклусу романа „У потрази за изгубљеним временом“ (1913), и на плану садржаја и на плану форме, заокупља пажњу књижевних критичара и историчара током читавог 20. века. Сматра се да је, уз Кафку и Джојса, Прустово дело пресудно утицало на развој модерног романа у прошлом веку
1928 – У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Нјујорку први пут се појавио Мики Маус (Мицкеy Моусе), популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија (Wалт Диснеy).
1936 – Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка (Францисцо Францо) у Шпанији.
1945 – На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отечествени фронт предвођен комунистима.
1956 – Умро је српски глумац Добрица Милутиновић, првак Драме националног театра више од пола века. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије су 1980. установили награду за глумачко животно дело „Добричин прстен“.
1969 – Модул америчког васионског брода „Аполо 12“ са астронаутима Чарлсом Конрадом (Цхарлес Цонрад) и Аленом Бином (Алан Беан) спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло.
1978 – У Донстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте „Храм народа“ извршило је колективно самоубиство. Они су заједно са својим вођом Джимом Джонсом (Јим Јонес) попили цијанид измешан са воћним соком. Чланови секте који су одбили да испију отров су убијени.
1991 – Након 86 дана опсаде припадници Југословенске народне армије ушли су у разрушени Вуковар. У борбама са хрватским снагама погинуло је више хиљада људи, међу којима велики број цивила. Од 45.000 становника, око 10.000, колико је остало у граду, изашло је из подрума у којима су провели готово три месеца.
1991 – Умро је чехословачки државник словачког порекла Густав Хусак, председник Чехословачке од 1975. На чело Комунистичке партије дошао је после војне интервенције Варшавског пакта 1968, заменивши Александера Дубчека (Алеxандер Дубцек). Под притиском јавности 1989. је поднео оставку.
1993 – Лидери Јужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи.
1999 – На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице.
2002 – Умро је амерички глумац Джејмс Кобурн (Јамес Цобурн) који је најзапаженије улоге остварио у филмовима „Наш човек Флинт“ и „Седам величанствених“.
2003 – Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бившег лидера самопрокламоване Републике Српске Крајине (Хрватска) Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991-92. године. Бабић је признао кривицу и у јуну 2004. је осуђен на 13 година затвора. Две године касније извршио је самоубиство у притвору Хашког трибунала.
2003 – У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, која је престала да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао хашки оптуженик Слободан Милошевић.
2004 – Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.
2004 – Русија је формално ратификовала Кјото протокол о глобалном загревању, чиме је омогућено да тај међународни споразум о заштити природне средине ступи на снагу у фебруару 2005. године.
2005 – Двојица бомбаша самоубица активирала су бомбе унутар шитских џамија у источном ирачком граду Канагину и усмртила 74 особе.
2007 – У експлозији метана у руднику у Доњецку на истоку Украјине погинуло је 80 рудара. У седам несрећа у том руднику отвореном 1958. године, од 1999. до 2007. године страдало је 296 рудара.
2008 – У главном граду Мађарске, Будимпешти, испод једног турског купатила пронађено је највеће подземно термално језеро на свету, дугачко 86 метара, широко 27 и високо 15 метара и припада пећини Јаноша Молнара.
2008 – Међународни суд правде у Хагу огласио се надлежним за тужбу Хрватске против Србије којом се тврди да је званични Београд одговоран за геноцид наводно почињен над несрбима у тој републици 1991-95. године.
2011 – Бивши југословенски ватерполо репрезентативац, један од најбољих центара, Душан Поповић трагично је изгубио живот у Мађарској.
2015 – Од почетка сукоба у Јемену 26. марта убијено је 5.700 људи, укључујући 830 жена и деце, саопштиле су Уједињене нације.
2017 – Војска је спречила демонстранте да уђу у председничку палату у Харареу у којој се налазио председник те земље Роберт Мугабе. Војска је преузела контролу над Зимбабвеом и председника Мугабеа који је владао од 1980, ставила у кућни притвор.