Општинска борачка организација Соколац обиљежила је данас своју крсну славу и славу Борачке организације Републике Српске – Митровдан. Обиљежавање овог значајног датума почело је служењем литургије и парастосом погинулим борцима на централном спомен – обиљежју у Сокоцу.
Предсједник Скупштине Борачке организације општине Соколац и предсједник Одбора борачких организација Сарајевско- романијске регије, Жељко Лалић, истакао је да је обавеза свију нас да чувамо сјећање на оне који су животе дали за стварање Републике Српске.
– Имамо обавезу да чувамо Републику Српску, али је још већа обавеза да не заборавимо оне који су положили своје животе за њено стварање. Њихова имена нас опомињу да бранимо ову земљу и у миру. Република Српска је била и биће гарант опстанка српског народа на овим подручјима. Не смијемо заборавити ни оне који се налазе у затворима и који се и данас боре за правду. У протеклом рату са подручја општине Соколац страдало 280 бораца Војске Републике Српске, који су животе уградили у њене темеље, те да је око 460 ратних војних инвалида. Многи од њих више нису међу живима, а ово је прилика да их поменемо, истакао је Лалић.
Начелник општине Соколац, Милован Бјелица, честитао је борцима крсну славу, те напоменуо да је локална управа у Сокоцу увијек на услузи припадницима борачких категорија, те истакао да је највећи број поменутих категорија стамбено збринуто.
У спомен-соби у Сокоцу, коју су данас посјетили учесници обиљежавања Митровдана, налазе се фотографије 630 погинулих бораца, међу којима и двојице синова Ника Кошарца, који су страдали за отаџбину. Како каже, ова популација тешко живи и често се налази на маргинама друштва.
– Надређени се ријетко кад стварно баве нашим проблемима. Ту су само кад треба остварити личне интересе. Једино што је позитивно у данашњем дану је то што се чува сјећање на страдале. То се не смије заборавити, а треба се преносити и генерацијама које долазе, казао је Кошарац.
Сличног мишљења је и Ђукић Велимир, који је био борац Друге романијске моторизоване бригаде.
-Борио сам се четири године на првој линији фронта. Жао ми је што су данас борци потиснути на зачеље и што су заборављени од друштва, казао је Ђукић.
Младен Мачар је имао 14 година када је остао без оца. Драгољуб Драга Мачар био је комадант Првог батаљона, Друге романијске бригаде.
– Мој отац је погинуо када је имао 39 година, 1992. године код Горажда, село Зорлаци. Тад сам имао 14 година, а сад 41. Данас сам и задовољан и тужан, јер смо остали без великих и добрих људи за чије смо присуство остали ускраћени. Анализирајући са ове временске дистанце могу рећи да су тадаши борци имали изражен осјећај за патриотизам и родољубље. Сматрам да како такви заслужују незаборав и значајно мјесто у историји, истакао је Мачар.
Постхумно одликовање и медаљу заслуга за народ, супрузи покојног Јована Маричића, припадника Друге романијске моторизоване бригаде, Милени, уручио је Предсједник Скупштине Борачке организације општине Соколац и предсједник Одбора борачких организација Сарајевско- романијске регије, Жељко Лалић. Маричића је постхумно одликовала предсједник Републике Српске, Жељка Цвијановић.
На централни споменик погинулим борцима Сарајевско-романијске регије вијенце су положиле делегације Борачке организације општине Соколац, града Источно Сарајево, општине Соколац, Специјалне јединице Војске Републике Српске „Бели Вукови“ и КУД-а „Завичај“.
