1307 – Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.
1650 – Рођен је енглески краљ Вилијам ИИИ Орански (Wиллиам оф Оранге), који је током владавине од 1689. до 1702. учврстио краљевску власт, а победом над католичким краљем Џејмсом ИИ 1690. поново успоставио власт у Ирској. По њему је касније назван протестантски покрет оранжиста који свечаним маршевима у Ирској обележава датум те победе изазивајуцхи протесте ирских католика.
1814 – Проглашен је норвешки устав, којим је та земља постала независна Краљевина Норвешка, везана за Шведску персоналном унијом.
1847 – Умро је немачки композитор и диригент Феликс Менделсон (Фелиx Менделссохн), оснивач конзерваторијума у Лајпцигу, истакнути представник музичког романтизма. Као пијаниста је дебитовао у деветој години, у 15. је написао прву симфонију, а у 16. мајсторско дело, сценску музику за „Сан летње ноћи“.
1890 – У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету.
1918 – Једну недељу пред завршетак Првог светског рата погинуо је енглески писац Вилфред Овен (Wилфред Оwен), чија поезија садржи снажну осуду рата. Знатно је утицао на послератну генерацију енглеских песника, а Бенџамин Бритн (Бењамин Бриттен) компоновао је на његове стихове музику коју је уврстио у свој монументални „Ратни реквијем“.
1922 – У долини краљева код Луксора у Египту енглески археолог Хауард Картер (Хоwард Цартер) је открио гроб фараона Тутанкамона.
1931 – Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.
1939 – На предлог председника Френклина Рузвелта (Франклин Роосевелт), амерички Конгрес је донео закон Плати па носи (Цасх анд Царрy) о продаји ратног материјала. У марту 1941. изгласан је Закон о зајму и најму (Ленд-Леасе Ацт), са још већим повластицама земљама које су се бориле против фашизма у Европи.
1942 – Завршена је битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Монтгомерија (Монтгомерy) поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела (Ерwин Роммел). Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.
1946 – Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).
1956 – Совјетске трупе су угушиле побуну у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар (Јанос). Дотадашњи премијер Имре Нађ (Нагy) са још неколико сарадника склонио се у југословенску амбасаду у Будимпешти. Упркос гаранција нових власти да неће прогонити политичке затворенике, Нађ је после напуштања амбасаде 22. новембра ухапшен и након монтираног процеса погубљен у јуну 1958.
1956 – Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток.
1956 – Умро је српски археолог Милоје Васић, који је вршио ископавања преисторијског насеља Винча. Један је од оснивача археологије у Србији, био је професор Београдског универзитета и члан Српске академије наука и уметности.
1966 – Најтеже поплаве у историји Италије захватиле су трећину земље. У Фиренци је знатно оштећено културно благо, укључујући многе фреске на зидовима палата и цркава.
1979 – Милитантни исламски фундаменталисти окупирали су амбасаду САД у Техерану и узели 90 таоца, од којих су 52 држали заточене 444 дана. Они су тражили изручење иранског шаха Резе Пахлавија, који је након збацивања са власти у исламској револуцији избегао из земље.
1980 – Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године.
1995 – У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин (Yитзхак), који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир (Yигал), након мировног скупа на којем је учествовао премијер.
1998 – Након краћег примирја, на Косову су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца.
2000 – У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.
2002 – Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи.
2004 – Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија.
2004 – Умрла је америчка глумица Џенет Ли (Јанет Леигх) позната по улози у филму Алфреда Хичкока „Психо“, за коју је била номинована за Оскара.
2008 – За председника Сједињених Америчких Држава изабран је по први пут афроамериканац Барак Обама, кандидат Демократске партије. Четири године касније освојио је нови председнички мандат.
2015 – Влада Србије донела је Одлуку о правним последицама престанка постојања Новинске агенције Тањуг, која је након 72 године рада званично престала да постоји истеком рока за приватизацију медија 31. октобра 2015.
2017 – Премијер Либана Саад Харири поднео је оставку током званичне посете Саудијској Арабији. Оставка је уследила пошто је неколико дана раније покушан атентат на њега.
1954 – Умро је француски сликар и вајар Анри Матис (Хенри Матиссе), најчувенији представник фовистичког правца и један од најзначајнијих француских и европских сликара 20. века.
1534 – Енглески парламент усвојио је повељу којом је краљ Хенри ВИИИ (Хенрy) постао поглавар цркве (Ацт оф Супремацy), чиме је папи одузета власт над црквом у Енглеској. Томе је претходио сукоб са папом Леоном X који није хтео да поништи краљев брак са Катарином Арагонском (Цатхерина) и озакони његову везу са Аном Болен (Болеyн).
1768 – Родјен је Дјордје Петровић Карадјорде, водја Првог српског устанка против Турака 1804. Након слома устанка 1813. побегао је у Аустрију, а затим у Русију. Убијен је по налогу кнеза Милоша Обреновића 1817. када се тајно вратио у Србију.
1801 – Родјен је италијански оперски композитор Винченцо Белини (Винцензо Беллини), један од најпознатијих стваралаца италијанског белканта („Норма“, „Пуританци“, „Пират, „Капулети и Монтеки“).
1839 – Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину.
1852 – Родјен је јапански принц Муцухито (Мутсухито), од 1867. цар Меидји (Меији). Током владавине (до 1912) потпуно је лишио власти шогунате, успоставио централну царску власт, а феудални Јапан претворио у модерну капиталистичку државу. Преместио је престоницу из Кјота у Едо, који је преименован у Токио.
1883 – Угушена је Тимочка буна која је почела у Зајечарском округу месец дана раније због одлуке власти о одузимању оружја, дотад повереног свим војним обвезницима. Медју водјама, који су ухапшени и стрељани, било је истакнутих чланова Радикалне странке. Неки од њих, као Никола Пашић, успели су да побегну ван земље, а странка је претрпела тешку кризу.
1901 – Родјен је француски писац и политичар Андре Малро (Малрауx), учесник Кинеске револуције (1924-27), Шпанског градјанског рата, један од лидера Покрета отпора у Другом светском рату, члан Француске академије, Де Голов (Гаулле) министар културе од 1959. до 1969. („Краљевски пут“, „Људска судбина“, „Искушење Запада“, „Антимемоари“).
1903 – Панама је, уз подршку САД које су послале у панамске воде крстарицу „Нешвил“, прогласила независност од Колумбије.
1912 – Родјен је парагвајски диктатор Алфредо Стреснер (Строесснер), који је на власт дошао војним пучем 1954. и спроводећи терор против политичких противника владао до 1989. када је збачен државним ударом.
1918 – Недељу дана уочи капитулације Немачке у Првом светском рату на ратним бродовима у Килу избила је побуна морнара која се проширила на више градова (Хамбург, Либек, Бремен) где су формиране привремене револуционарне владе. Након обрачуна власти са побуњеницима немачки парламент је 6. фебруара 1919. укинуо њихову власт.
1918 – Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке монархије.
1946 – Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент.
1956 – Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге УН.
1957 – СССР је лансирао први сателит са живим бићем „Спутњик 2“ у којем је био пас Лајка.
1961 – У Тант је изабран за генералног секретара УН након погибије Дага Хамаршелда (Хаммарскјолд).
1970 – Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде (Алленде) постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима. Убијен је 1973. у државном удару генерала Аугуста Пиночеа (Пиноцхет).
1991 – Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније.
1992 – Кандидат Демократске странке Бил Клинтон (Билл Цлинтон) је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша (Георге Бусх), дотадашњег шефа државе.
1996 – Умро је бивши самопроглашени цар Централне Афричке Републике Жан Бедел Бокаса (Јеан, Бокасса). На власт је дошао војним ударом 1966, прогласио се 1972. доживотним председником, а 1976. царем. Оборио га је 1979. бивши председник Дако и вратио земљи статус републике.
1998 – Умро је амерички аниматор Боб Кејн, аутор Бетмена.
2002 – На парламентарним изборима у Турској победила је Турска Партија правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу (Таyyп) Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна.
2005 – Умрла је Ен Бурда (Аенне) оснивач издавачке куће „Бурда-Моден“ и једна од најуспешнијих пословних жена у Немачкој.
2009 – Умро је шпански писац, социолог и есејиста Франсиско Ајала (Францисцо Аyала) добитник свих шпанских награда за књижевност.
2010 – Умро је амерички композитор Џери Бок (Јеррy Боцк) аутор бродвејских хитова међу којима је чувени мјузикл „Виолиниста на крову“ и „Фјорело“ за које је заједно са текстописцем Шелдоном Харником (Схелдон Харницк) освојио награду Тони. Медју његовим познатим мјузиклима су и „Господин Дивни“ и „Она ме воли“.
2013 – На Косову су одржани локални избори, градјани су бирали одборнике и градоначелнике у 39 општина.
2014 – Преминуо је Миљенко Дерета, филмски и тв редитељ, оснивач и дугогодишњи директор невладине организације Градјанске иницијативе.
2015 – У свету се сваких 10 минута роди дете без држављанства, а тај проблем је додатно погоршан сукобом у Сирији који је довео до најтеже мигрантске кризе у Европи од 1945. године. Уједињене нације планирају да до 2024. године укину статус апатрида
