1642 – Шве ђани су у другој бици код Брајтенфелда у Тридесетогодишњем рату победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.
1687 – У побуни јањичара у Цариграду збачен је са власти турски султан Мухамед ИВ, а на престо је дошао његов мла ђи брат Сулејман ИИИ.
1721 – После ратова против Отоманског царства и Шведске којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.
1755 – Ро ђена је француска краљица Марија Антоанета (Марие Антоинетте), жена Луја XВИ (Лоуис), ћерка аустријске царице Марије Терезије (Мариа Тхересиа). Оптужена током Француске револуције да је тајним везама са бечким двором издала Француску, погубљена је на гиљотини 1793.
1766 – Ро ђен је аустријски војсково ђа ма ђарског порекла фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки (Јоханн Јосепх Радетзкy), војни реформатор и национални херој који је више од пола века предводио аустријске трупе.
1785 – Лондонски произво ђач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спашавање.
1789 – У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.
1815 – Ро ђен је енглески математичар Џорџ Бул (Георге Бооле), оснивач симболичке логике и „Булове алгебре“, која је имала пресудан значај за развој компјутера. Значајни су његови радови „Истраживање закона мишљења“ и „Математичка анализа логике“
1841 – Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало други Авганистански рат.
1906 – Ро ђен је Лукино Висконти (Луцхино Висцонти), један од најзначајнијих италијанских филмских режисера, који је филмом „Земља дрхти“ (1948) означио почетак италијанског неореализма („Беле ноћи“, „Роко и његова браћа“, „Гепард“, „Сумрак богова“, „Смрт у Венецији“, „Невино“).
1917 – Британски министар иностраних послова Артур ђејмс Балфур (Артхур Јамес Балфоур) објавио је Декларацију, познату као Балфурова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини.
1930 – Хаиле Селасије И (Селассие) крунисан је за цара Етиопије.
1938 – Ма ђарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.
1950 – Умро је енглески драмски писац, новинар и критичар ирског порекла Џорџ Бернард Шо (Георге, Схаw). Књижевну каријеру почео је писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925. („Кандида“, „Занат госпо ђе Ворен“, „Мајор Барбара“, „Пигмалион“).
1953 – Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.
1956 – Ма ђарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ УН због напада совјетских трупа СССР је ставио вето у Савету безбедности УН на захтев западних сила да се размотри криза у Ма ђарској.
1964 – У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал (Фаисал).
1978 – Двојица совјетских космонаута Јуриј Романенко и Георгиј Гречко вратила су се на Земљу са свемирске станице „Саљут 6“ након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.
1994 – Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.
1995 – Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа (Ерицх Приебке) Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.
1998 – Ураган „Мич“, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.
1999 – Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.
2001 – После више од пола века у школе у Србији поново је уведена веронаука.
2003 – Свештеник Кенон В. Џин (Цанон В. Гене) Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.
2003 – Умрла је Кристабел Биленберг, британска књижевница, ауторка књиге „Прошлост сам ја“, мемоара о опстанку у нацистичкој Немачкој.
2004 – На председничким изборима у САД поново је изабран републиканац Џорџ Буш (Георге W. Бусх).
2004 – Умро је шеик Зајед Бен ал Нахајан, оснивач и историјски лидер Уједињених Арапских Емирата, који је том земљом владао од 1971. године.
2004 – Холандски филмски режисер и колумниста Тео ван Гог (Гогх), праунук сликара Винсета ван Гога, убијен је у Амстердаму. Њега је убодима ножа усмртио један Мароканац који је касније ухапшен. Тео ван Гог је снимио филм о злостављању жена у исламским земљама.
2007 – Умро је Американац Пол Тибетс (Паул Тиббетс) пилот и командант авиона Б-29 из којег је 1945. године бачена атомска бомба на Хирошиму, од које је погинуло изме ђу 70.000 и 100.000 људи.
2008 – Умро је Џон Дејли (Јохн Далy) продуцент 13 филмова који су добили Оскара, међу којима су „Вод“ Оливера Стоуна, „Последњи кинески цар“ Бернарда Бертолучија и „Приви ђења“ Роберта Алтмана.
2013 – Двојица новинара Ме ђународног француског радија РФИ убијена су на северу Малија, неколико сати пошто их је отела група наоружаних људи. Тим поводом Ме ђународна федерација новинара установила је Ме ђународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима.
2014 – Вељко Кадијевић, последњи министар одбране социјалистичке Југославије, умро је у Москви. Био је на челу ЈНА 1991. године када су во ђење операције у Вуковару и Дубровнику, због чега су против њега у Хрватској подигнуте три оптужнице за злочине против цивилног становништва. У Русију је пребегао 2001. године након што га је Хашки суд позвао да сведочи.
2015 – Преминуо је Петар Лаловић, филмски редитељ, сценариста и сниматељ познат по метафоричним филмовима о природи за које је освојио преко 150 награда („Птице које не полете“, „Последња оаза“, „Свет који нестаје“).