Пространо, древно мочварно подручје смештено у северној Боцвани, које је некада било пуно живота а сада њиме преовладава пустиња, можда представља дом из којег је потекло свих 7,7 милијарди људи, показало је недавно истраживање.

Студија, заснована на митохондријским ДНК подацима више од 1.200 домородаца с југа Африке дала је главну улогу тој регији, у раној историји човечанства пре 200 хиљада година. Језеро које је тада било највеће афричко језеро изнедрило је мочварна подручја у којима је наша врста живела следећих 70.000 година све док климатске промене нису покренуле прве миграције.

Одавно је утврђено да је Хомо сапиенс пореклом из Африке, одакле се касније раселио по свету.

„Међутим, оно што до ове студије нисмо знали било је место на којем се налази та домовина“, рекла је генетичарка Ванеса Хајс с Института за медицинска истраживања Гарван и Универзитета у Сиднеју, која је водила студију, објављену у часопису Натуре.

Најстарији познати фосили Хомо сапиенса откривени су у Мароку и старији су од 300 година. Нова студија сугерише да рани припадници наше врсте какви су били заступљени у Мароку можда нису оставили ни једног претка који живи данас, рекли су истраживачи.

Климатски физичар с Националног универзитета Пусан у Јужној Кореји Аксел Тимерман који је такође радио на студији, рекао је да нема контрадикције између ране лобање налик Хомо сапиенсу откривене у северној Африци, која можда потиче од изумрле лозе, и предложеног јужноафричког порекла Хомо сапиенса који је још жив.

Древно језеро Макгадикгади почело је да пропада пре отприлике 200.000 година, створивши мочварно подручје у којем су живели људи ловци-сакупљачи, рекли су истраживачи. Промене у Земљиној оси и орбити узроковале су климатске, кишне и вегетацијске промене које су покренуле ране миграције те групе људи, прво према североистоку пре 130 хиљада година и затим према југозападу пре 110 хиљада година, рекао је Тимерман.

Он тврди да њихова студија пружа прве квантитативне доказе да су астрономски покренуте климатске промене у прошлости узроковале миграције људи, што је омогућило генетску разноликост, културни, етнички и језични идентитет.