439 – Вандали, предвођени краљем Генсериком, освојили су Картагину која је постала главни град вандалске државе у Африци.
1321 – Умро је српски краљ Стефан Милутин Немањић. Током његове владавине од 1282. Србија је проширила границе на северу и на југу и доживела економски и културни развој, постављене су основе законодавства и државне управе. Подигао је и обновио више цркава и манастира (Грачаница, Нагоричино).
1507 – Рођен је шпански војсковођа Фернандо Алварес де Толедо (Алварез), војвода од Албе. Као намесник Холандије (1567-73) спроводио је терор над противницима шпанске круне, током којег је погубљено 18.000 људи. Преко своје шпијунске мреже подстицао је прогоне хугенота (протестаната) у Француској за време Катарине Медичи.
1814 – Први парни ратни брод „Фултон“ који је конструисао Роберт Фултон, поринут је у њујоршкој луци.
1881 – У Јапану је основана прва национална политичка странка (Јиyуто).
1888 – У Цариграду је потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове без разлике на заставу“.
1889 – Умро је руски писац, књижевни критичар и револуционар Николај Гаврилович Чернишевски. Његово политичко деловање у царској Русији прекинуто је прогонством у Сибир (1864). Залагао се да књижевност буде оруђе друштвене критике, а у делу „Шта да се ради“ изнео је своје социјалистичко-утопијске погледе на друштво.
1897 – Рођен је немачки нацистички политичар Јозеф Гебелс (Јосепх Гоеббелс), министар просвете и пропаганде нацистичке Немачке (1933-45), један од инспиратора антисемитског терора. Из страха пред одговорношћу за нацистичке злочине, извршио је самоубиство са целом својом породицом у последњим часовима пред пад Берлина у Другом светском рату.
1910 – Рођен је енглески филозоф Џулс Алфред Ејер (Јулес, Аyер), чија се књига „Језик, истина и логика“ сматра манифестом логичког позитивизма („Заснивање емпиријског знања“, „Проблем сазнања“, „Појам особе“).
1911 – Умро је Џозеф Пулицер (Јосепх Пулитзер), амерички новински магнат, један од зачетника „жуте штампе“, из чије се фондације сваке године додељује „Пулицерова награда“ за новинарство, карикатуру, америчку историју, поезију, драму, роман и музику.
1918 – Хрватски сабор је после распада Аустро-Угарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа са Хабсбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
1923 – Турска је проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал (од 1930. Кемал Ататурк) постао је први председник.
1929 – Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио је почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња је пала у развијеним земљама на ниво с почетка века, а без посла је остало 26 милиона људи.
1950 – Умро је шведски краљ Густав В (Густаф) који је током владавине од 1907. осигурао неутрални статус Шведске у оба светска рата.
1956 – Два дана уочи француско-британског напада на Египат, израелска војска напала је полуострво Синај.
1964 – Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила је назив у Танзанија.
1996 – У Бечу је одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход је додељен људима који су преживели холокауст.
1998 – Комисија за истину Јужне Африке предала је извештај председнику Нелсону Мендели (Мандел) у којем су бивши председник Бота (Ботха), Менделина бивша супруга Вини (Wинни), Бутелези (Бутхелези) и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права.
1998 – Ветеран америчке астронаутике Џон Глен (Јохн Гленн) у 77. години спејс шатлом „Дискавери“ поново је полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије.
1999 – Ирански председник Мухамед Катами завршио је посету Паризу, прву од 1979. године, током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.
2000 – Више од 30.000 људи демонстрирало је против неонациста у немачком граду Дизелдорфу.
2001 – Јапан је усвојио контроверзни закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану.
2002 – У пожару који је захватио петоспратни Међународни трговински центар у јужно-вијетнамском граду Хо Ши Мин, погинуло је 61, а повређено више од 100 људи. То је био највећи пожар у том граду у последњих 27 година.
2003 – У Токију (Јапан) је осуђен на смрт вешањем доктор Томомас Накагава, један од вођа јапанског култа Страшног суда, који је 1995. учествовао у нападу смртоносним нервним гасом на токијску подземну железницу када је умрло 12 људи.
2003 – Умро је италијански тенор Франко Корели (Францо Цорелли) један од најпопуларнијих оперских певача 20. века, који је наступао у водећим светским кућама, од миланске Скале до Метрополитен опере у Њујорку.
2004 – Лидери Европске уније потписали су у Риму европски устав, а 25 земаља чланица ЕУ имале су рок од две године за његову ратификацију.
2013 – Умро је угледни адвокат и борац за људска права Срђа Поповић.
2004 – Арапска телевизија Ал Џазира емитовала је видео снимак у којем је вођа Ал Каиде Осама Бин Ладен, први пут јавно признао да стоји иза терористичких напада у САД, 11. септембра 2001. године.
2006 – У авионској несрећи бразилског авиона који је нестао изнад прашума Амазоније погинуло је 155 путника и чланова посаде.
2015 – Кина је укинула „политику једног детета“ која је била на снази 36 година и дозволила свим кинеским паровима да имају по двоје деце.