Предсједник Чилеа Себастијан Пињера изјавио је да је та земља „у рату“, након тродневних нереда и пљачки у којима је седам људи изгубило живот.
„Ми смо у рату против моћног и немилосрдног непријатеља, непријатеља који не поштује никога и ништа и који је спреман да користи насиље и злочине без икаквих ограничења„, рекао је Пињера јуче новинарима.
У Сантјагу је јуче другу ноћ заредом на снази био полицијски час од 19.00 до 06.00 по локалном времену. Ванредно стање је поред престонице проглашено и у више региона, као и у другим највећим градовима.
Генерал Хавијер Итуријага, ког је Пињера у петак задужио да поврати ред , позвао је грађане да остану „мирни“ и да не напуштају домове.
Нереди су настављени и јуче а поподне су се демонстранти у центру Сантјага сукобили с полицијом док је у другим дијеловима града дошло до пљачкања.
Ватрогасци су навели да је пет особа настрадало када је током пљачке фабрике за производњу одјеће избио пожар, док је још двоје погинуло у ноћи између петка и суботе у супермаркету.
Двије особе су погођене мецима и хоспитализоване су у „тешком“ стању, након инцидента с полицијом.
На улицама главног града Чилеа налази се скоро 10.000 полицајаца и војника. Војне патроле се Сантјагом крећу први пут од пада диктатуре генерала Аугуста Пиночеа (1973-1990).
Према наводима власти, ухапшено је укупно 1.462 особе, 644 у Сантјагу и 848 у остатку земље. Након три дана насиља, центар Сантјага, као и центри других великих градова попут Валпараиса и Консепсиона, изгледа опустошено.
Услед полицијског часа је отказано више стотина летова с аеродрома у Сантјагу па је на хиљаде путника током ноћи остало блокирано на терминалима.
Протести су почели у петак због повећања цијене карата за метро у Сантјагу. Ријеч је о најразвијенијој мрежи подземне жељезнице у Јужној Америци која дневно превезе око три милиона путника.
Пињера је у суботу суспендовао одлуку о поскупљењу, али су се протести наставили, потпаљени бијесом народа због социјално-економских услова и неједнакости у земљи хваљеној због политичке и економске стабилности али у којој су здравство и образовање готово потпуно у рукама приватног сектора.
