Информација о самоповређивању дјевојчица у једној сарајевској основној школи отворила је низ питања.
Да ли се ради довољно како би насеље на интернету било спријечено? Ко би се требао бавити превенцијом? Те колика је улога школе, а колика родитеља у спречавању оваквих појава. Нема прецизног одговора. У БиХ не постоји системско рјешење за ову проблематику. И родитељи и наставници нису довољни едуковани, а ученици често знају више о интернету и друштвеним мрежама.
Деструктивно понашање једног тинејџера аларм је за све који имају малољетну дјецу. На необично понашање пажњу би требали обратити сви из непосредне околине. Овај пут, због самоповријеђивања, знак за узбуну послала је педагогица једне сарајевске основне школе.
– Нисам провјеравала Инстаграм профиле ученика, толико не могу, информисала сам родитеље у сарадњи са разредницима, родитељи су даље покушали провјерити са дјецом одакле је и кренуо сами тренд, оно што знам је да се брзо шири међу ученицима, и да је јако популаран, поготово међу дјевојчицама старијег основношколског узраста – рекла је Алмина Мухаремовић.
Обавеза је просвјетних радника да ученике образују и о пријетњама на друштвеним мрежама. Али, може ли се очекивати да сви наставници познају мреже попут Тиндера, Инстаграма, Твитера, Пинтереста?
– Они имају обавезу да поступају, да превентивно дјелују, да реализују различите садржаје и активности, рецимо на часовима одјељенске заједнице о неким ситуацијама које могу бити угрожавајуће за њих – објаснила је Мелиса Миздрак, Министарство образовања КС.
Истина је да, кажу из Савјета родитеља, да брзе трендове на вебу, не могу пратити ни наставници ни родитељи. Млади најчешће знају више о друштвеним мрежама због чега је, кажу, потребно укључити стручњаке.
– Заиста, превентивно би се требало дјеловати да упутимо и родитеље, које су то опасности које се дешавају да они буду свјесни да на вријеме могу заштити своју дјецу. Некада родитељ из најбоље намјере према свом дјетету дозволи свом дјетету да уђе у проблем, па и ове врсте – навела је Дијана Парла.
Посебан проблем, поред међугенерацијског јаза у БиХ представља и неуређена интернет област. У овом тренутку не постоји нити једно законско рјешење на нивоу ФБиХ које регулише понашање на друштвеним мрежама. Због тога је и полицијским службеницима поступање ограничено. Иако реагују на пријетње и провјеравају наводе, често се нађу у зачараном кругу.
– На одређени начин би били потребно уредити шта су то прекршаји или кривична дјела, која се могу починити путем друштвених мрежа, дефинисати друштвене мреже као појам јавног мјеста, што би у коначници дало за обавезу и надлежност полицији да процесуира такве ствари – изјавио је Мирза Хаџиабдић, портпарол МУП КС.
Периодично у фокус јавности дође вијест о деструктивном понашању малољетника, мотивисаним порукама са друштвених мрежа. Највећи такав случај забиљежен је прије двије године, када се појавила самоубилачка игрица плави кит, пише Н1.
