Ако настави овим темпом Босна и Херцеговина ће пропустити све возове за Европску унију и остати једина у региону која није постала њена чланица, јер проблемима и кризама у БиХ више нико не жели да се бави.

Србија, Сјеверна Македонија, Црна Гора, па чак и Албанија, увелико раде на свом путу ка ЕУ, а добијање статуса кандидата било је тема и на некидан одржаном самиту у Бриселу.

Док ове државе, полако али сигурно, испуњавају услове које Брисел тражи, БиХ је наводно већ “прецртана” са списка за проширење.

Осим што нам је остало да дамо додатне одговоре на упитник, остало нам је и да спроведемо резултате избора одржаних прије годину, те формирамо нови Сајвет министара, као и власт у Федерацији БиХ.

Шолаја: БиХ није мезимче странаца

Све ћемо то морати сами, јер БиХ мора да ријеши своје проблеме ако жели да прати државе региона које су је одавно престигле, сматра професор међународних односа на Факултету политичких наука, Милош Шолаја.

– О БиХ нико не води рачуна и ово што се дешава показује да БиХ више није мезимче Међународне заједнице као што су неки навикли. Европска унија, највероватније, оставља БиХ да се сама бави тим проблемима и неће да на то утиче. Тако да, сви они који очекују неку директну интервенцију, мораће се мало окренути унутрашњима односима, јер за недоговарање након избора није једини разлог за неформирање власти, већ ту има и дубљих политичких опредјељења која се испољавају – објашњава Шолаја.

Он објашњава да Савјет министара у техничком мандату није једини разлог који кочи БиХ на путу ка ЕУ.

– Није ни власт у Федерацији формирана, а она је много позванија и више задужена за процес европских интеграција. Све то говори о недостатку политичке комуникације, политичког дијалога и политичке културе у друштву, који би требало да буду ослонци спровођења реформских, транзиционих и свих других процеса, који би требали да донесу промене које би водиле брже у ЕУ – саматра професор Шолаја.

Шоја: Не испуњавамо ни минималне услове

Искусни дипломата и историчар Слободан Шоја на једноставан начин објашњава зашто БиХ не може постати чланица ЕУ.

– Два су начина да би нека земља могла постати кандидат: или потпуно задовољити све тражене критеријуме или искористити евентуалну политичку сагласност унутар ЕУ да без испуњених критеријума добије, изнимно, статус кандидата. У нашем случају нити једно нити друго није ни реално ни могуће – објашњава Шоја.

Додаје да БиХ једноставно не испуњава ни минималне услове који су нужни да би постала кандидат, а уједно не постоји ни грам добре политичке воље у ЕУ да БиХ добије кандидатски статус, те да ће тако бити не само ове, већ и цијеле наредне године.

– Неформирање власти није једини, али тренутно је кључни снажан разлог који ЕУ може навести на првом месту и несумњиво је да због тога ваља поново чекати нови европски воз који опасно касни. Мени је занимљива једна апсурдна ситуација: БиХ због атлантских интеграција на којима се инсистира у већем дијелу Предсједништва БиХ свјесно компромитује своје европске интеграције које су, по мени, много значајније – сматра он.

“Није нико љут на БиХ”

Да је БиХ сама крива што је скренула са пута и што је изостављена са самита у Бриселу, сматра и професор и политички аналитичар, Радомир Нешковић.

– Нити се једна држава протежира, нити се друга дискриминише. Ради се о томе да ли су испуњени услови, јер ми имамо још оне додате одговоре на упитник, а механизам координације нам не функционише већ скоро годину дана. Ми када испунимо основе бићемо кандидат као и остале државе. Нема ту ни позитивне ни негативне дискриминације, нити је неко љут на БиХ нити има нешто против ње – сматра он.

Још десет година

Када је у питању Европска унија и разговори на ту тему, стручњаци често наглашавају да БиХ, ако све буде у реду, неће постати чланица ни за десет година, док ће нам овим темпом требати још више. Поред тога, пријети нам могућност да сви око нас већ постану њене чланице.

– То је сасвим реална опција која би нашој земљи служила као опомена, али и мотивација. Што се тиче чланства, треба размишљати да ли је ЕУ спремна да прими било коју земљу у пуноправни статус чланице. По мени, то је искључено у наредних десет година. Потајно се надам да ће у том периоду Брисел донијети другу одлуку: да БиХ, Србију, Северну Македонију, Црну Гору и Албанију приме у исто вријеме – објашњава Шоја.

Професор Нешковић додаје да ће БиХ, због неформираја власти, каснити бар годину за регионом, али да ће и она почети да испуњава услове, чим се власт формира.

– Каснићемо годину дана за регионом, али и ми ћемо бити кандидат. Ја вјерујем у то. Међутим, и када постанете кандидат траба вам времена да изврше преглед вашег законодавнства, па да отоврите и затворите 34 поглавља. Дакле, то ће трајати десет година и када све иде како треба – закључује Нешковић.