На данашњи дан, 16.октобар

1758 – Рођен је амерички филолог и лексикограф Ноа Вебстер (Ноах Wебстер) који је 1806. објавио свој први речник енглеског језика „Цомпендиоус Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге“, а 1828. речник који и сада носи његово име.

1793 – Због издаје је, пред око 300.000 Парижана, на гиљотини погубљена француска краљица Марија Антоанета (Марие Антоинетте), супруга Луја XВИ (Лоуис) и ћерка аустријске царице Марије Терезије (Мариа Тхересиа). Током Француске револуције постала је омражена личност која је гладном народу наводно поручила: „Ако немате хлеба, једите колаче“.

1813 – Почела је историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.

1837 – Српски кнез Милош Обреновић издао је указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.

1846 – Први пут је изведен већи оперативни захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен (Јохн Wаррен) употребио је етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.

1854 – Рођен је енглески писац ирског порекла Фингал О’Флаерти Вилс, познат као Оскар Вајлд (Осцар Wилде), најизразитији заступник ларпурлартизма у енглеској књижевности друге половине 19. века. Његово демонстративно кршење викторијанских друштвених конвенција завршило се двогодишњом казном затвора (1895) због хомосексуализма. Умро је у Паризу 1900. у беди и немилости (Дела: „Слика Доријана Греја“, „Важно је звати се Ернст“, „Идеалан муж“, „Срећни принц и друге приче“).

1886 – Рођен је израелски државник Давид Бен Гурион, један од лидера покрета за стварање јеврејске државе, први премијер од 1948. до 1953. и поново од 1955. до 1963.

1888 – Рођен је амерички писац Јуџин Гледстон О’Нил (Еугене Гладстоне О’Неилл), творац модерне америчке драме, први амерички драмски писац добитник Нобелове награде за књижевност 1936. („Дуго путовање у ноћ“, „Жудња под брестовима“, „Електри приличи црнина“).

1910 – Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео је пред више хиљада гледалаца у Суботици лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара, у широком луку облетео је коњичко тркалиште. Летелица је изложена у Музеју ваздухопловства на београдском Аеродрому „Никола Тесла“.

1927 – Рођен је Гинтер Грас (Гуентер Грасс), један од најзначајнијих немачких књижевника 20. века, који је светску славу стекао првим романом „Лимени добош“ (1959), оштар полемичар и друштвени критичар („Лимбур“, „Псеће године“, „Локална анестезија“).

1945 – Основана је Организација за храну и пољопривреду УН (ФАО) са основним циљем да подигне ниво исхране и побољшања животног стандарда. Године 1979. овај датум установљен је као Светски дан хране.

1946 – На основу пресуде Међународног суда за ратне злочине у Нирнбергу, извршена је смртна казна вешањем над десеторицом немачких нацистичких вођа, међу којима су били и шеф дипломатије Јоахим фон Рибентроп (Јоацхим вон Риббентроп) и начелник штаба Врховне команде немачке војске Вилхелм Кајтел (Wилхелм Кеител).

1959 – Умро је Џорџ Маршал (Георге Марсхалл), шеф Генералштаба америчке војске у Другом светском рату, један од иницијатора програма за обнову послератне Европе (1947) који је по њему назван „Маршалов план“. Добитник је Нобелове награде за мир 1953.

1964 – Кина је извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.

1973 – Амерички државни секретар Хенри Кисинџер (Хенрy Киссингер) и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили су Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То је одбио да прими награду.

1978 – Пољски кардинал Карол Војтила (Wојтyла) изабран је за 264. поглавара Римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле ИИ.

1981 – Умро је израелски генерал и министар одбране Моше Дајан (Мосхе Даyан), заслужан за успех у израелско-арапском рату 1967, када је Израел за шест дана освојио Синај, Газу, Западну обалу и Голанску висораван.

1982 – Умро је италијански оперски певач Марио дел Монако (Монацо), назван „тенором епохе“. Захваљујући изузетном гласу и изванредном осећању за сцену, стекао је велику популарност и признање критике.

1983 – Умро је српски сликар и ликовни критичар Михаило Петров, један од водећих учесника у великом преображају уметности у Југославији између два светска рата. Био је професор Академије примењених уметности у Београду. Илустровао је многобројне књиге.

1984 – Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту (Десмонд) је добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули (Јохн Лутхули) добио је Нобелову награду за мир 1960.

1996 – На стадиону у главном граду Гватемале погинуло је 78, а повређено више од стотину људи у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би посматрали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.

1998 – Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле су повлачење у матичне гарнизоне, али су се наставили сукоби мањег интензитета између српских снага безбедности и косовских Албанаца.

2000 – У Београду је умро Милан Курепа, истакнути физичар, члан Српске академије наука.

2003 – Умро је Ласло Пап, легендарни мађарски боксер, освајач три златне олимпијске медаље у средњој категорији.

2004 – Умро је Пол Нице (Паул Нитзе) један од водећих заговорника хладног рата и „архитекта нуклеарног застрашивања“.

2007 – У саобраћајној несрећи код Нове Градишке у Хрватској погинуо је Тоше Проески (26) један од најбољих певача поп музике у Македонији и велика звезда целог региона.

2012 – Бившим председницима Србије Борису Тадићу и Хрватске Иви Јосиповићу уручена је у Европском парламенту Европска медаља за толеранцију, као признање за „допринос толеранцији, поштењу и моралној храбрости и помирењу“.

2013 – Дневник „Вечерње новости“ обележио је 60 година постојања. Први број тог листа изашао је 16. октобра 1953. године.

2016 – У Црној Гори одржани парламентарни избори на којима је највше гласова освојила Демократска партија социјалиста (ДПС), али недовољно да самостално формира владу Државни органи Црне Горе су саопштили да се током изборног дана десио покушај државног удара, због чега је ухапшено 20 држављања Србије, међу којима и бивши командант Жандармерије Србије Братисалв Дикић.