Захваљујући завјету Светога Саве који нам је оставио 1219. године када је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, српски народ је успио да преживи и побједи сијасет искушења и невоља које су га пратиле а, како видимо, и данас прате наш народ, поручио је патријарх Иринеј.
Патријарх је у посланици поводом обиљежавања 800 година аутокефалности СПЦ истакао и да је српском народу у исто вријеме тај завјет помогао и да не поклекне.
Прије 800 година када је Свети Сава успио да издејствује аутокефалснот Српске православне цркве српски народ се, баш као и данас налазио на географској, духовној и политичкој вододелници истока и запада, навео је патријарх Иринеј у посланици поводом јубилеја СПЦ додајући да је успон средњовековне српске државе, предвођене Стефаном Првовенчаним и Светим Савом плод ангажовања свих најбољих, добро организованих и обједињених снага народа, покренутих јединством вјере, мисли, ријечи, дјела и циља.
– Под окриљем аутокефалне Цркве, архепископ Сава, са сједиштем у манастиру Жичи, успио је да покрене све стваралачке снаге народа, да одушеви, да понесе, да упали огањ вјере и унесе Јеванђеље Христово у сваку душу, у све односе, у васцели народни живот. У томе је тајна духовног, материјалног и политичког успона Србије у средњем вијеку. У томе је тајна златних векова српске средњовијековне државе – рекао је патријарх Иринеј.
Према његовим ријечима, захваљујући опредјељењу Светога Саве омогућено је и довршено идентитетско уобличавање и сазријевање српског народа, што је и формирало Светосавски завјет, односно, како наводи, завјет безграничне жртвене љубави према свом народу, његовој Цркви и његовој држави, према истини, правди и слободи.
– Из тог Завјета изникао је и потоњи Косовски, светолазаревски Завјет, као и сва друга, у одсудним временима заветна опредјељења и дијела српског народа. Захваљујући томе, преживјели смо и побиједили сијасет искушења и невоља које су пратиле, а, како видимо, и данас прате историјску судбину нашег народа – истакао је патријарх.
Подсјетио је да је српски народ уз помоћ тог завјета преживио вишевијековно ропство под Османлијама, албанску Голготу и страховити покољ становништва у Првом свјетском рату, злочине окупатора и њихових савезника у Другом свјетском рату…
– Вјерност Светосавском Завјету омогућила нам је да преживимо, али и да не поклекнемо. Није довољно само преживјети, треба усправно стајати! Преживјели смо и терор и егзекуције обезбожених Срба над сопственим народом, његово цијепање на нове, тобожње нације, арнаутске побуне и злочине од давних турских до наших времена, као и различита искушења на крају другог и почетку трећег миленијума, све вријеме остајући усправни – навео је поглавар СПЦ.
Наводећи да је током искушења страдала и сама Црква, патријарх каже да упркос томе, светосавски дух чини да и даље, у истој мјери, Црква ствара, преображава и спасава своју дјецу.
Како додаје, за осам вијекова колико је прошло од добијања аутокефалности СПЦ, духовна снага Цркве чврсто и непромјењиво усмјерава све велике догађаје у историји српског народа, односно без ње историја и опстанак српског народа на тлу увијек немирног Балкана, раскрсници многих етничких кретања, духовних и културних утицаја и разних освајачких амбиција, не може се ни замислити.
– Наш народ у највећем периоду своје историје није био обједињен унутар истих државних граница, па ипак није изгубио свој идентитет, јер га је чврсто укотвио у Цркви. Тако и данас, тамо где је присутна у српском народу, Црква чини темељ његовог идентитета. Посебно у крајевима где је угрожен, народ у Светосавској Цркви налази снагу за даљи опстанак, налази тихо пристаниште и утеху за свакодневни живот. Без Светосавске Српске православне цркве, ми Срби, као народ, данас не бисмо ни постојали – истакао је Иринеј.
Али, како додаје патријарх, СПЦ не слави овај велики јубилеј само да би подсетио на стару славу, већ да би истакли јасно и гласно 2да ми желимо и хоћемо да ходимо Савиним траговима, да идемо путем који нам је он завештао”.
У том смислу подсетио је на значај Савиног дела, који је, каже, издејствовао аутокефалност Српској цркви и као њен први архиепископ организовао њен духовни живот, који је преусмерио развој српске сакралне архитектуре изградњом храма Спасовог у Жичи и отворио нове хоризонте српског живописа сликарским програмима Студенице и Жиче.
Честитајући свима јубилеј СПЦ, Иринеј је пожелио да светим молитвама Светога Саве Господ благослови, укрепи, надахне, сачува и спаси српски народ и његов отаџбину у свим временима и на свим просторима на којима се налази.
